Брига због српског црвеног злата, цена пада а конкуренција јача

Извоз малине стагнира већ неко време, а многе хладњаче још нису ослободиле магацински простор за следећу бербу. Тренутно је и цена замрзнуте малине нижа од откупне у свежем стању. Србија као највећи светски произвођач и извозник малине, са годишњом производњом до 110.000 тона, сада има озбиљну конкуренцију у Европи и региону. Да би остали у врху, српски малинари морају да саде квалитетне сорте и брину о хигијени бербе, траже нова тржишта и окрену се преради.

У Србији је под малином 15.000 хектара. Осим у Централној и Западној Србији малињаци се шире и у Војводини. Само прошле године од извоза тзв. црвеног злата држава је приходовала 248 милиона евра.

Хладњачари, међутим, нису зарадили колико су планирали јер у магацинима имају око 15.000 тона вишка, јер приносе има и конкуренција - Чиле, Пољска, али и комшилук.

"Хладњаче су нажалост, могу слободно да кажем, препуне нарочито ако се узме у обзир доба године односно да је сваким даном нова берба све ближе и ближе. Уколико се продужи овакав тренд, уколико се не повећа извоз у наредним месецима, могло би у Србији остати и до 30.000 тона малине", истиче Паун Петровић из Пословног удружења хладњача.

Произвођачи и задругари, који чекају јунску бербу, забринути су за род, цену, пласман. Очекују подршку државе.

"Треба да седнемо да направимо тим који ће наћи излаз за ситуацију која ће се можда догодити, а можда неће. Све је дискутабилно од те хиперпродукције шта ће бити", каже Божо Јоковић, председник Задруге "Агро еко воће" из Ариља.

У Србији је регистровано 30 сорти малине. Сади се само пет. Од осталих произвођача издваја нас квалитет и сорте виламет и микер. У последње време саде се и пољске малине – полка и полана.

"Имали смо случајеве и код малих хладњачара и код оних који су недовољно спремни да размишљају о тржишним законитостима да мешају те сорте и једноставно неко ће тамо узети узорак, тај коме продате, схватиће да то није по оним својствима шта би требало да буде и вероватно на дуже стазе неће размишљати о вама као озбиљном партнеру", указује Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Владе Ђоковић из Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде истиче да произвођачи морају да схвате да чисте гајбице и чисте руке нису само празна прича.

"То је начин да се избегну касније последице, односно последице које смо имали са норо вирусом приликом извоза", додаје Ђоковић.

Зато је у припреми и приручник о хигијени бербе малине, са обавезујућим упутствима за произвођаче. Осим здраве и укусне малине, простор за зараду малинарима отварају и нова тржишта, руско и јапанско, која су повећала потрошњу, али и прерада тог воћа која доноси додатну вредност.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.