Љајић: Царинска унија би повећала извоз целог региона

Вучић је обелоданио да је припремио документ о успостављању царинске уније на Западном Балкану, са циљем да се "приближе наше територије" и олакша проток робе.

Љајић је тим поводом рекао да је најважније да постоји политичка воља за формирање царинске уније и да би требало да земље региона повећају сарадњу у оквиру Централноевропског уговора о слободној трговини (ЦЕФТА).

"Сви смо видели корист од чланства у ЦЕФТА, али још ниједна од земаља у региону није искористила пре свега свој извозни потенцијал, тако да Албанија данас извози 40 одсто мање од њених могућности, Македонија и БиХ извозе 33 одсто мање од онога што могу, а Србија и Црна Гора извозе 27 одсто мање од онога што би реално могле", казао је министар.

Царинска унија подразумева заједничку царинску тарифу, али и заједничку спољнотрговинску политику према трећим земљама, рекао је он.

"Камион са робом који иде, на пример, из Ниша ка Зеници, на исти начин би се кретао као да је део јединственог тржишта, као да превозите робу из Ниша до Крагујевца. То је идеја да у потпуности олакшамо слободан проток не само робе већ и људи и верујем да би то било од користи за све земље региона", истакао је Љајић.

Он додаје да се одавно залаже за већи степен трговинске сарадње у односу на постојећи спољнотрговински режим који имамо у оквиру ЦЕФТА.

"ЦЕФТА споразум је донео многе користи појединачно свакој земљи, Србији и највише, с обзиром да је највећа економија у региону и да је спољнотрговинска размена у оквиру ЦЕФТА за 10 година повећана са 2,5 на 3,5 милијарде евра и да је свака земља појединачно повећала свој извоз у просеку за око 75 одсто", навео је Љајић.

Како каже, у региону постоје још бројне ванцаринске баријере које отежавају слободан проток робе из једне у другу државу и све те државе прибегавају појединим протекционистичким мерама.

"Зато сматрамо да треба ићи у корак том проблему и ићи на један већи степен спољнотрговинског режима међу чланицама ЦЕФТА споразума. То је та идеја о царинској унији", нагласио је Љајић.

"Уклањањем ванцаринских баријера извоз земаља био значајно већи"

Министар трговине предлаже да у међувремену направимо "међукорак", то јест да имплементирамо оно што је договорено током прошле године.

Реч је о Протоколу 5 о олакшавању трговине како би се избегле ванцаринске баријере и да се спречи да роба данима чека за пролаз из једне у другу земљу. Према његовим речима, треба да уједначимо рад царинских служби, радно време, омогућимо признавање докумената и сертификата, а све да би се избегло чекање на граници.

"Ради се о читавом низу конкретних корака у оквиру Протокола 5, који је усаглашен и у марту би требало да буде усвојен на заједничком комитету ЦЕФТА, а онда свака појединачна земља треба да га ратификује у свом парламенту. Тако да би тај протокол ове године могао да ступи на снагу. Усагласили смо, такође, додатни протокол о либерализацији трговине услугама, који је врло важан сегмент за даљу либерализацију укупне трговине, роба и услуга", рекао је Љајић.

Он каже да је трећа ствар за коју се Србија посебно залаже јесте да се поједностави процедура за решавање спорова у оквиру ЦЕФТА.

"До сада смо имали такав механизам да је, када покренете спор против једне државе због ванцаринских баријера, потребна сагласност свих држава које у томе учествују да би та одлука била донета, а нико неће да донесе одлуку против себе. Тражимо да се тај модел промени и да се примени модел који постоји у оквиру Светске трговинске оргнизације", објаснио је Љајић.

Те три ствари, према његовим речима, воде ка томе да имамо једног дана царинску унију, уколико буде политичке воље.

У случају царинске уније, уколико ми имамо споразум о слободној трговини, та унија би преговарала о споразумима о слободној трговини са трећим земљама и имали би јединствено тржиште, нагласио је Љајић.

Каже да би уклањањем ванцаринских баријера извоз земаља био значајно већи.

Царинска унија је економски простор у којем се државе чланице обавезују споразумом на укидање међусобних царина или сличних намета и квантитативних ограничења за промет робе, као и на увођење и примену заједничке царинске тарифе према трећим земљама.

Некадашња Европска економска заједница, у коју су 1957. ушле Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка с циљем стварања заједничког тржишта, успоставиле су 1968. године царинску унију.

Такође, после распада СССР-а, царинску унију су 2007. године формирале бивше совјетске републике Русија, Белорусија и Казахстан, али је тај савез 2015. године прерастао у Евроазијску економску унију, којој су се поред три наведене земље прикључили и Јерменија и Киргистан.

ЦЕФТА је трговински споразум између Албаније, БиХ, Македоније, Молдавије, Србије, УНМИК-а у име Косова и Метохије и Црне Горе. Бивше цланице су Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска, Хрватска и друге које су постале чланице ЕУ.

ЦЕФТА је споразум који сада дефинише јединствену зону слободне трговине у југоисточној Европи, иако име споразума описује споразум држава средње Европе.