Како подстаћи социјално предузетништво

У деценији предузетништва држава велику пажњу поклања кредитима за почетнике и мала и средња предузећа. Међутим, Народна банка разматра и модернизовање Закона о непрофитним финансијским институцијама, које уз помоћ донатора подстичу социјално предузетништво. Та средства су намењена онима који имају идеју како да покрену посао, али немају могућност добијања кредита од банке.

Чачак је град који већ 30 година гаји предузетнички дух. Међутим, уз раме са великим предузећима много је предузетника који би радије да почну сопствени посао. Један од њих је и Жељко Бошковић који користи средства једне непрофитне организације јер у банци не би добио кредит.

"Они су ми обезбедили доста повољних кредита где сам купио алат јер сад могу да радим сам приватно. Радим већ четврту годину у околини Чачка на уређењу дворишта тих роштиља и јавних површина", рекао је социјални предузетник Жељко Бошковић.

Средства микрофинансијских институција у Србији врте око 50 милиона евра кредита за који нису потребне гаранције банке. Банке ипак наплаћују провизије и обраду. Иако микрофинансијске институције нису конкуренција банкама јер им за разлику од банака није дозвољено прикупљање депозитa и штедње становништва.

"Услуге Агроинвест фонда имају за циљ да побољшају економски развој у неразвијеним руралним подручјима. Наши клијенти су одлучни у намери да своје послове развијају и да започињу нове послове", каже регионални менаџер Лела Поповић.

Када су у питању социјалне инвестиције, бизнис и породица се не раздвавају, то је једно исто. У питању су мали бизниси са малим обртима од око 5.000 евра, са улагањима од максимум 2.000 евра.

У Народној банци ипак најављују целовито решење овог начина финансирања како би се избегли ризици.

"Када би у Србији био донет законски оквир о микрофинансијама, отвориле би се нове опције за сиромашне слојеве становништва. То би имало позитиван утицај на привреду државе јер многи инвеститори чекају нови Закон после којег можемо да очекујемо између 50 и 100 милиона евра да уђе у државу. Свака институција би донела са собом око 10, 20 милиона, значи, причамо о нимало занемарљивим средствима", објашњава Керолајн Циликунас, директорка Агро инвест фонда.

Мала и средња предузећа су већа у сваком погледу, јер обрћу и до 50.000 евра. Микро финансијске институције раде са малим предузетницима, прате их док не почну да запошљавају људе, док не порасту, и уђу у коштац са много јачим играчима на тржишту.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.