Да ли је Србији потребан нови аранжман са ММФ-ом?

Трогодишњи аранжман из предострожности Србије с Међународним монетарним фондом истиче у фебруару наредне године, а већ овог пролећа могли би да почну разговори о новом аранжману. Око тога да ли нам је нови аранжман потребан, стручњаци нису сагласни, али су јединствени у оцени да би у тим преговорима позиција Србије била знатно боља него пре три године.

Ако се остваре буџетски планови Србија ће ову годину завршити са привредним растом од три одсто и дефицитом од 1,7 одсто БДП-а. Премијер Алeксандар Вучић верује да ће година бити и боља од плана, ипак, поручује да не би имао ништа против новог аранжмана са ММФ-ом.

"Сматрам да морамо разговарати о том питању и лично не бих имао ништа против такве идеје", рекао је Вучић на Ројтерсовом форуму у Давосу.

Да ли је Србији нови аранжман потребан, мишљење струке је подељено.

"За оно што нам предстоји биће потребне још три-четири годинe, како би се цео јавни сектор потпуно опоравио и било би добро да ММФ ту буде присутан као сидро да би се те реформе и оствариле", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета Србије.

Иван Николић са Економског института каже да су аранжман и сами односи са Фондом "ишли релативно глатко", али не зато што је ММФ био попустљив него зато што је Влада била ефикасна у мерама.

"Aко се то настави онда нам сам аранжман није ни потребан", каже Николић.

Сагласни су да је позиција Србије пред могуће нове разговоре знатно боља него пре три године.

"То је значајан помак али предстоје значајне ствари – да се тај дефицит смањи до балансираног буџета или минималног дефицита чиме би се обезбедило да се велики јавни дуг који је 75 одсто БДП-а почне нагло да смањује, што је неопходно, и други блок реформи које нису значајно покренуте", каже Павле Петровић.

Пре свега, то се односи на пословање државних предузећа и очување постигнутог смањења броја запослених у јавној управи. Да ли ће се то радити уз програм са ММФ-ом, зависи и од њиховог интереса јер Србији није потребна новчана помоћ, као што није користила ни одобрена средства у важећем аранжману.

"Укупан финансијски део који је ишао фонду, око два милиона долара или евра, то готово једва покрива њихове трошкове долазака", каже Иван Николић.

Ако се уговори нови аранжман он ће бити седми договор Владе Србије и ММФ-а од 2000. године.

Занимљиво је да је бивша заједничка држава Југославија била једна од 44 државе које су 1944. године основале Међународни монетарни фонд и Светску банку. Пет година касније 1949. договорен је први аранжман Југославије и ММФ-а.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.