Арсић: За борбу против утаје пореза потребна реформа Пореске управе

Милојко Арсић је у интервјуу за агенцију Бета рекао да је повећање прихода сузбијањем нелегалног пословања у 2016. години, углавном последица неких ад хоц мера којима је, великим делом, поништена лоша наплата од почетка 2013. до средине 2014. године.

"Од 2013. до средине 2014. године Пореска управа је доста лутала и направила много грешака. Сива економија, чији је удео око 30 одсто у бруто домаћем производу, сврстава Србију, уз Румунију и Бугарску, међу земље са највишим стопама у Европи. Влада би, као реално остварив циљ за наредних четири-пет година требало да зацрта да се удео нелегалне економије у БДП-у спусти на 25 одсто", рекао је Арсић.

То би Србију, према његовим речима, сврстало у ред земаља средње Европе - Мађарске, Чешке, Пољске и Словачке.

"Веће пуњење буџета, сузбијањем нелегалног пословања, могуће је повећањем броја инспектора и теренских контрола, бољом квалификационом структуром и заустављањем негативне селекције при напредовању, престанком праксе задуживања Пореске управе споредним пословима, унапређењем контроле, тиме што ће се она заснивати на процени ризика од утаје пореза", рекао је Арсић.

Неопходно поједноставити пореске процедуре  

Осим тога, према његовим речима, важно је да се поједноставе пореске процедуре, као и да други државни органи, као што су МУП, тужилаштво и судство, боље обављају свој део посла у сузбијању сиве економије.

"Ако у наредној години буду одржани парламентарни избори, мало је вероватно да ће неке озбиљније реформе бити реализоване", оценио је Арсић.

Направљена је, према његовим речима, можда грешка што већ две године плате нису повећане државној администрацији у коју спадају и запослени у Пореској управи, чији службеници немају висока примања, а бољом наплатом пореза одиграли су важну улогу у фискалној консолидацији.

"Додатно повећање плата у 2017. години, осим оног које је држава обећала за јавни сектор, не би требало планирати. Ако резултати у јавним финансијама буду бољи од плана, додатна средства треба искористити за повећање јавних инвестиција", рекао је Арсић.

Важно је, истакао је Арсић, да држава не повећава плате и пензије "превише и прерано" јер се у том случају велики део БДП-а усмерава у текућу потрошњу, уместо у инвестиције.

"Чини се да је у овом случају преовладао популизам у односу на економску рационалност", рекао је Арсић.

Он је додао да плате у приватном сектору расту у складу са растом продуктивнсоти, што значи да се очекује њихов реални раст у наредној години за око три одсто.

Пресудно повећање инвестиција 

"За убрзање раста привреде, али и за одржив раст стандарда грађана пресудно је повећање инвестиција са садашњег ниског нивоа од 19 одсто на око 25 одсто БДП-а. Да ли ће расти укупне инвестиције зависи од економске политике, али и од спољашњих фактора. Стране инвестиције су сада солидне, али су потребна већа домаћа државна и приватна улагања", рекао је Арсић.

Држава је, додао је, планирала да повећа своја улагања, каматне стопе у Србији су пале, привреда нешто боље послује и то би требало да подстакне и домаће приватне инвестиције, што би омогућило стабилнији привредни раст и обезбедило предуслове за будући континуиран и одржив раст плата и пензија.

"Простор за раст приватних и јавних инвестиција се ствара споријим растом домаће тражње од раста БДП-а јер када приватна и јавна потрошња расту превише брзо оне истискују инвестиције", рекао је Арсић.

На питање да ли држава расипа паре из буџета, формирањем на стотине разних комисија које су добро плаћене и служе за партијско запошљавање, Арсић је рекао да "треба смањити непотребно расипање средстава".

"Јавни сектор и не троши толико много колико испоручује лоше услуге. Ако меримо ефикасност судства, Србија је међу најслабијим у Европи, а слично је и са радом државне администрације, а при томе су корупција и сива економија високи", рекао је Арсић.

Огорчење јавности због високих плата у неким агенцијама, према његовим речима не треба мешати са чињеницом да огромна већина од 480.000 запослених у јавном сектору има скромна примања.

"Подсетио бих да запослени у образовању и здравству чине 60 одсто од укупног броја запослених у јавном сектору, а познато је да су њихове плате прилично ниске. Тешко се може рећи да су и плате полицајаца, официра или порезника високе", рекао је Арсић.

Одговарајући на питање где је Србија по висини привредног раста у односу на окружење Арсић каже да ће привредни раст у Србији у 2016. години бити 2,8 одсто, што је на нивоу свих земаља централне и источне Европе, у односу на све земље ЕУ раст је нешто већи, али нешто спорији него у суседним земљама.

"Просечна стопа раста Мађарске, Бугарске, Румуније, Хрватске, Македоније и Босне је 3,6 одсто.

Спорији раст Србије у односу на суседе резултат је тога да је у овој години спроводила снажну фискалну консолидацију, док су неки њени суседи то урадили раније, а други још нису ни почели. Ове године у Србији је смањен фискални дефицит за два процентна поена БДП-а, а при томе је оставрен привредни раст од 2,8 одсто, а то се ретко догађа у време фискалне консолидације. Стога су остварени резултати у овој години добри", објаснио је Арсић.

Како је навео, осим фискалне консолидације, разлог за нешто спорији раст Србије у овој години су закаснеле привредне реформе.

"Реформе још нису завршене, а предуслови за трајнији раст привреде је унапређење привредног амбијента, што подразумева ефикаснију администрацију, правосуђе и катастар, пошто је то важно инвеститорима због градње објеката", рекао је Арсић.

Привредним растом од 2,8 одсто у 2016. години, према речима Арсића, премашен је ниво пре кризе из 2008. године, али Србија и даље значајно заостаје за земљама средње Европе, а још више за развијеним државама.

"Србија је пре три деценије по развијености била на нивоу просека земаља средње Европе, али је током '90-тих година доживела привредни слом па су 2000. године ове земље биле за око 85 одсто развијеније од Србије. Заостатак до сада није надокнађен", рекао је Арсић.

Да би сустигли те земље, годишњи привредни раст би, према његовим речима, требало да износи четири-пет одсто годишње у периоду од неколико деценија.

Пројектовани раст БДП-а од три одсто у 2017. години је, како је рекао, реалан, а могућ је и већи ако се повећају инвестиције и ако међународне околности буду повољне.