Приватизација бања – потребно улагање али и очување лечилишта

Бањама је неопходан свеж капитал, неопходно је развијати спа и велнес третмане, а опет не запоставити здравствену функцију које и јесте основна делатност бања.

С друге стране, ту је и проблем имовинско-правних односа јер је већина домаћих бања грађена новцем ПИО фонда.

Влада је зато новембра ове године дала рок од 60 дана ПИО фонду и министарству рада да реше тај спор, односно да имовина бања пређе у власништво државе како би она могла да покрене поступак приватизације или распише јавни позив за стратешко партнетство.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић наводи да су у оптицају веома занимљиви потенцијални улагачи.

"Не могу ништа да говорим док ствар не буде готова, али ја сам оптимиста да можемо овај процес да успешно започнемо. Он неће бити завршен током 2017. године, јер све те бање нису у истом ни формално-правном статусу, нити је њихова фактичка позиција идентична", истиче Љајић.

Према његовим речима, има одличних бања са одличном инфраструктуром али има бања које су прилично запуштене и за које ће требати више времена да се пронађе купац или стратешки партнер.

За Матарушку и Богутовачку бању које ће се продавати у пакету, заинтересован је словачки инвеститор Славомир Елијаш, власник бање Бојнице у Словачкој.

Бивша директорка Матарушке и Богутовачке бање Љиљана Јевтић тврди да је Елијаш спреман да уложи од три до пет милиона евра у ове бање.

"Расположен и спреман да запосли негде између 250 и 300 радника што је и за ове две бање и за општину Краљево велика ствар", додаје Јевтићева.

АД Планинка у чијем саставу веома успешно послују Луковска и Пролом бања заинтересована је за куповину Куршумлијске бање. Док мештани са одобравањем гледају на потенцијалног купца, одговорни у Планинки не желе било шта да коментаришу, док се преговори са државом не заврше.

У Бујановачкој бањи истичу да им је најважније да се не одустане од лечилишне функције.

Стојанча Савов, директор Специјалне болнице Бујановачка бања, каже да је најповољније решење за бању да добије стратешког партнера, да се изврши докапитализација и да запослени остану да се баве својом струком.

"Вероватно да оснивач, Министарство здравља то зна да будући купац или стратешки партнер не може да мења делатност", каже Савов.

Наше термално богатство је несумњиво. Србија има 40 бања, 53 термална локалитета и преко 1.000 изворишта минералне воде.

Председник Удружења бања и климатских места Србије Владан Вешковић сматра да треба водити рачуна о да се финансијске инјекције или инвестиције пре свега усмеравају у оне центре који сада тешко састављају крај са крајем, а оставити за сада ван приватизације оне рехабилитационе центре који и сада успешно раде и послују.

Више од 5.500 кревета у бањама Србије већ годинама је ван фунције. Због тога је без посла остало око 2.700 људи. Губимо и око милион ноћења годишње, а држава је ускраћена за 360 милиона динара на основу наплате ПДВ-а.