"До 2020. удео сиве економије са 30 на 26 одсто"

Председник УО Америчке привредне коморе Зоран Петровић рекао је да нам се "добро пише" ако је судити по ономе о чему је дискутовано на конференцији.

"Резултати у 2016. нам иду наруку, проценат наплате пореза бољи је него пре и лавовски део прихода је добијен из области сиве економије", рекао је Петровић представљајући закључке конференције, чији је покровитељ влада.

Петровић је рекао да је примена Закона о инспекцијском надозору до сада дала добре резултате.

"Наше чланице виде помаке у вези са почетком рада посебних радних група за нелегалну трговину дувана, горива и других акцизних производа. Број новорегистрованих предузетника од почетка примене овог закона повећао се за 19 одсто, а за 11.000 број новопријављених радника", рекао је Петровић.

Оценио је да је сива економија и даље једна од главних препрека привреди.

"Почетак системске координације инспекција је оцењен као задовољавајућ. Ипак, учесници се слажу да треба обезбедити ефикасније спрводођење закључака радних група и закона о инспекцијама у целини", навео је Петровић.

Закључено је и да је неопходно попуниити капацитете инспеција, унапредити ревизију циљева, критеријуме за вредновања рада инспектора за награде и кажањавање, као и да специјализовати судове и тужилаштава из области сиве економије.

Петровић је приметио да је потребна истрајност и да је зато неопходна подршка са највишег нивоа.

Ковачевић: Влада треба да створи подстицаје за привреду

Председник УО НАЛЕД-а Горан Ковачевић је рекао да сарадња која је покренута у оквиру стручне групе за израду Национални програм за сузбијање сиве економије оптимизам да ће проглашење 2017. и 2018. за године борбе против сиве економије испунити очекивања кроз посвећено спровођење мера за смањење сиве зоне са 30 на 26 одсто БДП-а до 2020. године.

Влада треба да створи подстицајне услове да привреда легално послује и добровољно поштује прописе, додао је Ковачевић.

Главни приоритет је спровођење свеобухватне реформе непореских и парафискалних намета, након мапирања непореских прихода на свим нивоима влада и Министарство финансија треба да формира јавни електронски регистар у који би биле уписане све таксе, накнаде и тај упис би постао искључиви основ за њихову наплату.

Ковачевић каже и да је НАЛЕД створио добру полазну основу тако што је направио први регистар непореских намета и спреман је да пружи даљу стручну подршку.

Високо пореско оптерећење рада, како каже, представља највећу препреку професоналном и легалном пословању.

"Србија је пета у Европи по висини опорезивања најнижих зарада, које имају велики удео у структури зарада у нашој земљи. Свака шеста зарада у нашој земљи нажалост је минимална цена рада. Привреда ову меру сматра приоритетом за владу", рекао је Ковачевић.

НАЛЕД рачуна, како каже, на исказану спремност премијера да се у 2017. осмисли најбољи модел за смањење пореза и доприноса барем у делу најнижих примања.

"Имамо разумевање за проблеме који су на том путу, али мора да се направи први корак, пошто тек 20 одсто предузетника преживи почетни период пословња, а велики број одмах стартује из сиве зоне. Данас смо закључили да би ослобађање од пореза и доприноса на зараде и смањење непореских намета у првих годину дана рада био важан стимуланс за предузетништво", рекао је Ковачевић.

Ковачевић је рекао да у НАЛЕД-у поздрављају намеру Владе да реше питање сезонаца у аграру до краја првог квартала 2017.

"Привреда треба да буде правично оптерећена инспекцијским контролама и трошковима које надзор намеће", навео је Ковачевић.

Зато је кључ успеха анализа ризика коју су инспекције попут пореске, тржишне, а од ове године и пољоприведне, почеле да примењују.

Рекао је да се зато апелује на друге инспекције да ухвате корак са анализом ризика од 2017.

"Када заживе инспектор и софтвер за анализу ризика очекујемо велико унапређење у раду инспекција. Први изазов је едукативна кампања за грађане и привреду о штетности сиве економије", додао је Ковачевић.