Петровић: Буџетски дефицит релативно низак

Петровић каже да Савет саопштава да нема већих ризика да ће приходи знатно подбацити у односу на план, нити да ће се расходи отргнути контроли.

Оценио је да су циљеви у Фискалној стратегији за период 2017-2019. године у основи добри и прихватљиви, али недостају конкретне реформске мере за спровођење тих циљева. 

Петровић је на конференцији за новинаре истакао да је у трогодишњем буџетском плану Влада планирала смањење дефицита до 2019. године на један одсто бруто домаћег производа, чиме би се јавни дуг спустио испод 70 процената БДП-а.

Како је додао, Фискалном стратегијом је пројектовано да се фискални дефицит сведе на 0,5 БДП-а до 2025. године, што би резултирало падом јавног дуга на испод 60 процената.

"Међутим, трогодишњи програм не садржи реформске мере којима би се подржало обарање буџетског дефицита и последично смањење јавног дуга, што представља ризик", указао је Петровић.

Додао је, такође, да је за одржавање постигнутих резултата неопходна реформа пореске управе и промена у приступу спровођења рационализације и реформе опште државе.

Проблеми нереформисаног јавног сектора, како је констатовао, нису отклоњени, што представља претњу од непланираних и великих буџетских трошкова у средњем року.

Како је рекао, у Фискалној стратегији се не предвиђају нови издаци према дуговима државних предузећа, али су она и у 2016. години наставила да гомилају дугове тако што не плаћају рачуне за струју, гас.

Уколико држава настави да преузима њихове дугове, то би могло да утиче на раст буџетског дефицита за 0,5 одсто БДП-а годишње, упозорио је Петровић, додајући да би зато те расходе требало урачунати у буџет на време.

Петровић је међу ризике сврстао и непостојање излазне стратегије из привременог програма смањења плата и пензија у јавном сектору, које је допринело са око 40 одсто досадашњем паду буџетског дефицита.

"Када истекне привремени програм прети враћање тих расхода на терет буџета, што може да доведе до поновног раста буџетског дефицита за 0,4 одсто БДП-а", рекао је Петровић, додајући да Влада треба да дефинише фискално одговоран модел за прелазак са привременог на трајно уређење висине плата и пензија.

Највећи ризик, према његовом мишљењу, представља лоше пословање јавних и државних предузећа која већ сад представљају огроман терет за буџет.

Како је указао, гарантовани дугови "Србијагаса", "Железница", "Галенике" и других предузећа у реструктурирању из периода 2010-2014. године коштаће буџет у 2017. години око 300 милиона евра.

Петровић је рекао да је број запослених у јавном сектору смањен за око 25.000 људи уместо првобитно планираних 75.000, тако да уштеде од рационализације кадрова нису постигнуте на планиран и одржив начин.

Како је оценио, смањење броја запослених је спровођено линеарно и неселективно, тако да су одлазили и продуктивни и непродуктивни запослени.

Продужено трајање забране запошљавања и у 2017. години већ постаје опасност за функционисање неких важних сегмената државе као што су просвета и здравство, рекао је Петровић и закључио да то за последицу може имати појаву новог таласа запошљавања и раста броја запослених у наредним годинама.