Финасијска криза или казна Божја

Многе европске земље напредовале су поштујући принцип хришћанске тржишне привреде, објаснио је верски аналитичар Живица Туцић, подсетивши да је и Америка примењивала калвинистички идеал одговорности пословања и хришћански морал привређивања, који је изгубио значење у време секуларизације.

Јеванђељски принцип и неумољивост Христова према неправедном богатству, сматра Туцић, на Западу су потиснути, а на Истоку, где је постојала једино државна и друштвена имовина, а грађани подучавани атеизму, никада нису ни примењивани.

Христос је осуђивао среброљубље, посебно код оних који су дужни да верне подучавају у вери и, како је записано у Јеванђељу по Луки, "страшна казна стиже грамзиве господаре", чија је дужност да брину, да праведно плаћају и буду захвални онима што за њих раде испуњавајући поверене задатке.

У тексту који је објавила Верска информативна агенција, подсећа се и на пословни морал у Србији где нови богаташи, живећи у раскоши, заборављају на ближње и на оне који су у прошлости, са много мање иметка, осећали одговорност за свој род и веру и били велики задужбинари.

Финансијске молитве преко интернета

Свет мисли да не може без Вол стрита који диктира вредности светској економији и све више личи на савремени Вавилон чије се пропасти прибојавају бизнисмени и банкари који не читају Јеванђеље, већ само берзанске извештаје, наводи Туцић.

Упозоривши да је реч о историјској кризи која подсећа на апокалипсу екоминије, Туцић је навео да је Англиканска црква, власник многобројних некретнина, акција, инвеститор, али и саветник пословног света, понудила молитву преко интернета.

"Господе, живимо у смутним временима, широм света расту цене, нарастају дугови, пропадају банке, гасе се радна места, наша сигурност је угрожена. Драги Боже, услиши нас у нашим бојазнима и почуј молитве наше, буди нам јака тврђава на овоме несигурном песку, светлост у тами..."

На хиљаде оних који се прибојавају за своја радна место, отплаћивање породичних кредита, за егзистенцију, моле се преко интернета.

Поруке великодостојника

Московка патријаршија је изнела своја виђења о људској похлепи и положају оних који зарађују у труду и зноју и не учествују у светским кретањима капитала.

Други човек руске цркве, митрополит Кирил подсећа да се кризе понављају сваких 50 до 70 година, да су оне последица "хронично оболелог савременог економског система" и да руска држава мора да поступи мудро и спречи урушавање привреде земље.

Комисија бискупских конференција Европске уније је позвала на увођење "политике реда" у економију забринута за социјалну сигурност грађана и европски социјални модел који може бити доведен у питање.

Француска бискупска конференција захтева да се однос према новцу измени критикујући брзу зараду упозоравајући да мере банкара не смеју пасти на терет друштвено слабих.

Теолог Ханс Кинг у свету познат као критичар римске цркве захтева светску сагласност око одређених моралних вредности, принципа, мерила и етике на које треба да се обавежу државе, свет банака и бизниса.

Латиноамеричка "теологија ослобођења" себе сматра блиском "најмањој браћи Христовој", сиромасима и људима којима у животу није пружена шанса. Заговорници те идеје истичу да се живот не сме сводити само на економију и да у борби против сиромаштва и неправде теологија свакако има своје место.

Смањени приходи цркава

У земљама где постоји црквени порез, смањен је и приход цркава, пише Туцић и наводи пример Немачке где је "Римокатоличка црква прошле године инкасирала 4,6 милијарди евра, а протестанти равно четири милијарде".

Папа Бенедикт XVI поручује да људи у својим срцима не треба да сабирају "пролазна добра овога света" у која убраја и новац који омета човека на путу ка Богу.

Папа је на економску кризу реаговао монашки, иако Ватикан поседује, осим тона злата, акције у вредности од 520 милиона евра и 340 милиона у другим папирима. Некретнине Ватикана вреде милијарду и по евра, а поред тога се на Петровдан, 29. јуна сваке године, у свим католичким црквама света прикупља "Петров новчић".

Накупи се на дестине милона евра које ова црква, осим за курију, намењује развоју и образовној делатности организације "Кор унум", објашњава Живица Туцић.