Нафтне компаније не очекују велике ценовне скокове

Таксиста из Београда Горан Милековић прати кретања на нафтном тржишту јер му она директно утичу на посао. Користи, каже, попусте које дају пумпе и свакодневно прави калкулације.

"За пун резервоар треба ми седам хиљада динара, али нема шансе да за толико сипам. Сипате за хиљаду, хиљаду и по динара, с тим што таксисти имају картице, разне попусте. Мени ауто троши осам литара градске вожње на сто километара. Морате да сипате за хиљаду и по динара сваки дан, то је од прилике десет литара", каже Горан.

Из нафтних компанија подсећају да је исти скок цена нафте био у јуну. Иако цене деривата диктирају светске берзе, понуда, тражња и курс долара, на пумпама до краја године не очекују велики скок малопродајних цена.

"Свакако да ће се та промена одразити и на промену цене горива и у Србији али то никада није драстично и драматично . Ево на пример цена сирове нафте од фебруара до данас је повећана за око 60 одсто. Ни случајно деривати нису толико скупљи. Скупљи су свега осам до 10 процената", каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије. 

Прошле године, због суноврата цена нафте, сви светски произвођачи смањили су инвестиције у истраживања и нове бушотине. Очекују постепени опоравак.

"Не очекујемо да ће цена барела у наредном периоду падати. Све светске анализе показују да ће у наредне три године барел коштати између 50 и 60 долара", каже Андреј Куку, генерални директор "Лукоил Србија".

Већ две године цене нафте су под притиском јер је понуда већа од потражње. Земље извознице нафте договориле су се да смање производњу за 700 хиљада барела дневно, како би подстакле раст цена сирове нафте. Питање је када ће то и реализовати, јер је почетком године један такав покушај пропао.