Кад се жирант непријатно изненади

Ако хоћеш да изгубиш пријатеља, позајми му новац. То се десило Александру Ивићу из Бановаца, чији је отац после смрти пријатеља наставио да отплаћује његов кредит. У међувремену, Александар је изгубио и оца и посао, али му је остао кредит очевог пријатеља. Сада је принуђен да распродаје имовину како би намирио наслеђени дуг.

Жирант Александар Ивић каже да продаје слику у нади да ће ипак скупити нека средства за следећу рату.

"Буквално брат, мајка и ја смо остављени на милост и немилост. Моја и братовљева плата су нам биле једина средства за отплату кредита, а, пошто смо остали без посла, бојим се да ће нам активирати хипотеку", каже Ивић.

Банке обично траже и јемство жиранта за нека краткорочна потраживања или куповину стамбеног и пословног простора. Ипак, главна гаранција није жирант већ хипотека на некретнину и добра процена кредитне способности.

Иван Смиљковић, члан Извршног одбора "Прокредит банке", каже да је жирант прихватљиво решење, али да не може да каже да је то правило по коме банка узима жиранте.

"Покушавамо да само на бази процене кредитне способности сваког поједниначног клијента одобримо те пласмане. Наравно, постоје кредити где су жиранти обезбеђење, али причамо о минималном броју кредита на нивоу банке", каже Смиљковић.

Када се исцрпе све могућности наплате дуга од клијента у проблему, који се састоје од преговарања, репрограма дуга и осталог – банка се одлучује да наплати дуг. Да ли се дуг наплаћује од главног дужника, јемца, или од оба заједно, банци је свеједно.

Зато је поверење приликом потписивања гаранције од пресудног значаја, како не би дошло до непријатних изненађења.

"Ако се деси да главни јемац плати за дужника обавезе, он има право регреса према главном дужнику. Али обично је главни дужник свакако неспособан да плаћа, и онда се жирант налази у незгодној позицији да нешто плаћа банци, а да то не може да наплати од главног дужника", каже Ђорђе Јокић, стечајни управник.

Осамдесетих година прошлог века, у некадашњој Југославији жиранти су били популарни и за потрошачке кредите, углавном за куповину намештаја, новог аутомобила, покућства. Међутим, иако је дуг често прелазио на терет јемца, они се нису љутили на пријатеље – јер је инфлација после годину или две обезвређивала рате.