Фискални рачуни постају листићи за игру на срећу

Да би се смањила сива економија, која чини трећину бруто домаћег производа, Влада је најавила да ће ускоро организовати пореску лутрију. Грађани ће сакупљањем фискалних рачуна имати прилику да освоје вредне награде. Ово није први покушај у Србији да се и игром на срећу бори против сиве економије. Последњи је био 2013. када су добитницима подељени аутомобил, кућни апарати и друге награде.

Фискални рачуни поново ће постати листићи за игру на срећу, неко време. Иако јавности још нису позната сва правила те игре, зна се да ће грађани слањем рачуна имати прилику да освоје награду, и то не само за себе.

Горан Ковачевић, председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој која је члан радне групе о пореској лутрији Министарства финансија каже да локална самоуправа чији грађани буду послали највише фискалних рачуна добиће одређену награду.

"Та награда је оно што је најинтересантније од свега, односно да ти људи виде о чему се ради када плаћају порез и зашто плаћају порез, јер ће то бити награде типа обнова школе, дечијих игралишта и неке сличне ствари где људи треба да схвате да порез плаћају да би сви заједно живели боље, а не ради нечијег хира", објашњава Ковачевић.

Шансу за награду више имаће они који рачун плате картицом јер проблем са сивом економијом долази делом и од готовинског плаћања, које је у Србији чак пет пута учесталије него у свету. Наплату пореза и наградном игром решавале су Словачка, Хрватска, али и Потругалија и Шпанија. Упућени тврде да су ове земље тако успеле да подигну свест грађана.

"Поред ових промотивних акција и тих споредних мера ипак у основи ми се чини да фокус треба да буду увек оне основне, превентивне мере, упозоравајуће које су засноване на одређеним санкцијама, јер држава тако ипак најпре може да дејствује на највећи број грађана, а то су мере које су усмерене како према продавцима, значи редовне контроле да ли издају фисклане рачуне, тако и према купцима", каже професор Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије.

Мотивосање грађана да узимају фисклане рачуне је пожељно али не треба заборавити да је купац према закону из 2004. године дужан да сачува рачун у кругу од 20 метара од места где га је добио. На тај начин требало је успоставити праксу да сами тражимо рачун онда када га не добијемо како не бисмо платили казну од 1.000 динара.

За непуних 12 година тржишна инспекција, која је надлежна да контролише купце, није обавила ниједну контролу. У одговору РТС-у наводе да сматрају да ни у наредном периоду та активност не треба да буде део њихових планова јер, кажу, главни фокус контрола треба да буду они који издају рачуне.

Колико њих издаје рачуне, да ли одредба о контроли купаца треба да се измени или обрише из закона и одговоре на питања о лутрији, још чекамо и од Министарства финансија и од његовог органа - Пореске управе.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво