Које су предности бездепозитног финансирања?

Народна банка Србије разматра унапређење прописа који се односе на рад бездепозитних финансијских институција. То би требало да олакша приступ финансијама, повећа конкурентност и смањи цене задуживања. Један од тих послова обављају и микрофинансијске институције које су до сада у Србији пласирале 32.000 микрокредита социјално најугроженијима и становништву у руралним крајевима у вредности од око 50 милиона евра. Нове одредбе виде као шансу за још више кредита и подстицај социјалног предузетништва.

Уколико би српски парламент изгласао нови закон о бездепозитном финансирању у земљу би ушло на десетине милиона евра кредитног новца. Једна од предности таквог кредитирања користи породица Стојановић из Доње Јајне код Лесковца којој нису доступни класични банкарски кредити.

"Користили смо четири-пет пута њихове кредите, средства смо користили за куповину механизације, проширивање објекара, поправку неких машина и тако то. Средства су 200.000-300.000 које искористимо за годину годину", објашњава Ана Стојановић.

Предност социјалног предизетништва је то што микрофинансијске организације гарантују за кредите али тај посао се технички обавља преко банака које наплаћују провизију а не сносе ризик. Зато би новим законом банке биле сувишне јер ризик би као и сада сносиле микрофинансијске институције.

"Сигурно би то значило јефтиније услове не само што се тиче камата него и неке друге ствари што се тиче рока отплате и грејс периода који тренутно морамо да прилагодимо пословним банкама", каже регионални менаџер Ненад Стојковић.

У Европској унији за две године реализовано је 390.000 микрокредита, а вредност појединачног зајма била је око 8.500 евра. Просечан микрокредит у Србији је са око 500 евра нарастао у последњих година на 1.409 евра.

Керолајн Циликунас, регионални директор Агро инвест микрофинансијске институције, каже да су захвални Народној банци на разматрању новог закона о микрофинансирању.

"Садашња решења не дозвољвају директно кредитирање предузетника иако ми сносимо ризик и водимо целу причу. Добра су решења у Румунији где они користе средства посебних гарантних фондова Европске уније. Када би се донео нови закон у Србију би се слило 70 милиона евра из гарантног фонда Уније који би појефтинио кредите и направио експанзију тог кредитирања јер говоримо о социјалном предузетништву", каже Керолајн Циликунас.

Србији би у преговарачком процесу са Унијом били доступни и структурни фондови чијим средствима би се гарантовали микрокредити. Банке не би биле оштећене јер клијентима ни сада није доступан новац за социјално предузетништво.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.