Највећи напредак Србије у макроекономском окружењу

На листи Светског економског форума о глобалној конкурентности Србија је у макроекономском окружењу остварила највећи напредак, истакли су представници Фондације за развој економске науке (ФРЕН). На листи Глобални индекс конкурентности Србија је напредовала за 22 места, а по развијености финансијског тржишта за 10 места.

Нижи ниво буџетског дефицита и веће учешће штедње у бруто домаћем производу (БДП), као и развијеност финансијског тржишта и ефикасност тржишта рада највише су допринели да се Србија нађе на 90. месту у извештају Глобални индекс конкурентости 2016-2017, што је за четири позиције боље него пре годину дана, рекао је на конференцији за новинаре истраживач ФРЕН-а Светозар Танасковић.

Навео је да је отпочињање реформи позитивно утицало на конкурентску позицију Србије на глобалној лествици, али да је потребно да оне буду настављене и убрзане јер је Србија и даље међу лошије рангираним земљама.

На основу података о макроекономском окружењу Србија је на листи Глобални индекс конкурентности напредовала за 22 места, а по развијености финансијског тржишта за 10 места.

Водећи привредници у Србији су, како је рекао Танасковић, оценили да је у односу на прошлу годину једноставнија процедура за добијање кредита и има више могућности за прикупљање капитала за нове предузетничке пројекте.

Србија је, како је додао, по здравству и основном образовању 53. у свету, по високом образовању и обукама 69. а по инфраструктури 74. док је према технолошкој оспособљеност и иновацима на зачељу листе.

Директорка ФРЕН-а Јелена Жарковић Ракић је истакла да привредници у Србији указују да су пореске стопе и доприноси на зараде једна од препрека за боље пословање, затим неефикасност државне бирократије, нестабилни прописи и приступ изворима финансирања.

Оценила је да постоје примери земаља где је смањено опорезивање рада, а у том случају умањени буџетски прходу могу да се надоместе прогресивним порезима на зараде.

Директорка УСАИД Пројекта за боље услове пословања Драгана Станојевић је указала да Србија треба да настави да поправља квалитет институција и мења образовни систем, како би привреда могла да обезбеди што квалитетније кадрове.

Навела је да су боља наплата пореза и ефикаснија борба против сиве економије поправили конкурентност Србије и да и у тој области има протсора за даље напредовање.

На листи Глобални индекс конкурентности рангирано је 138 земаља, а права три места задржале су Швајцарска, Сингапур и САД, док је најмање конкурентан Јемен.

Конкурентност земаља је оцењивана индексом од један до седам, а за Србију он износи 3,97, што је раст од 2,06 у односу на прошлу годину.

Србија је по глобалној конкурености најбоље била рангирана 2008. године када је заузимала 85. позицију, а најлошије 2013. јер је била на 101. месту.

Глобални индекс конкурентности који објављује Светски економски форум добија се комбинацијом података од међународних институција и резултата анкете привредника, а показује какви су услови за пословање у рангираним земаља и њихова позиција према кредиторима и потенцијалним инвеститорима.

Од земаља из окружења, све осим Босне и Херцеговине су боље пласиране од Србије – Бугарска је на 50. месту, Словенија 56, Румунија 62, Македонија 68, Хрватска 74, Албанија на 80, Црна Гора на 82. а БиХ је на 107.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво