ЕЗ: Србија није решила питање Србијагаса, могуће санкције

"Србија није решила кључно питање неусклађености (са правном тековином) које представља упорно и стално кршење обавеза из Уговора о ЕЗ - раздвајање у Србијагасу и Југоросгасу у складу са Другим енергетским пакетом, а камоли са Трећим енергетским пакетом", наводи се у извештају који обухвата период од септембра 2015. до септрембра ове године.

У извештају који је данас објављен, подсећа се да је Секретаријат ЕЗ поднео захтев Министарском савету да у октобру донесе одлуку у складу са чланом 92 Уговора о ЕЗ.

Према том члану, на захтев неке стране, Секретаријата или Регулаторног тела Министарски савет може да утврди постојање озбиљног или упорног кршења обавеза из Уговора и да суспендује одређена права земље чланице.

То укључује могућност суспензије гласачког права и искључење са састанака или из механизама који су предвиђени Уговором о ЕЗ, а Министарски савет може касније простом већином да одлучи да опозове одлуку о суспензији.

Секретаријат ЕЗ је у марту дао рок Србијагасу да заврши раздвајање до 1. јула ове године, упозоривши да ће у супротном питање проследити Министарском савету.

"Симболичке санкције" 

Директор Секретаријата ЕЗ Јанез Копач је тада рекао да би санкције могу бити симболичне, али и озбиљније попут ускраћивања претприступних фондова ИПА за енергетику.

У извештају се наводи да Србијагас и даље има лиценцу и обавља функцију оператера преносног система и снабдевача природним гасом.

Југоросгас транспорт, у власништву компаније Југоросгас, поднео је захтев за сертификацију Агенцији за енергетику у складу са Директивом ЕУ о заједничким прописима за тржиште гаса из 2009. али га је затим повукао, додаје се у документу.

У закључцима о сектору гаса се констатује да је Србија остварила велики искорак у преношењу Трећег енергетског пакета у национално законодавство и у почетку уложила напоре како би отклонила кршења прописа из Другог енергетског пакета у вези са раздвајањем делатности у Србијагасу.

Међутим, Србија је у протеклих годину дана практично поништила оно што је годину дана раније урадила на раздвајању делатности у гасним компанијама, наводи се у годишњем извештају Енергетске заједнице.

Енергетска заједница је констатовала и да су усклађени само подзаконски акти за које је било задужено регулатно тело.

Србија је, како се наводи, чак успорила ритам усклађивања подзаконских аката и практично ништа није урадила у смислу припремних радњи за раздвајање оператера преносног система пре истека рокова за сертификацију.

"Опструкција компаније према раздвајању делатности и отварању простора за друге може се објаснити великим уделом Србијагаса у великопродаји и малопродаји гаса", наводи се у извештају и додаје да је удео те компаније у 2014. у продаји на мало био 67 одсто.

Оцењује се да је на српски властима да у потпуности примене законе и придржавају се међународних обавеза и на тај начим омогуће стварање интегрисаног тржишта гаса од кога ће корист имати српски потрошачи.

"Србија треба да омогући прекогранични ток струје"

Енергетска заједница Југоисточне Европе затражила је да се заврши власничко раздвајање у ЕПС-у, да Електромрежа Србије (ЕМС) исправи неправилности у вези са прекограничним током струје и да се поново размотри да ли је потребно да цене струје у Србији буду регулисане.

У годишњем извештају се упозорава да ће наставити са процедуром због тога што Електромрежа Србије није усвојила заједнички усклађени метод за управљање загушењима на мрежи и процедуру за доделу капацитета тржишту.

Министарски савет Заједнице ово је затражио одлуком из 2008. године, а пошто у Србији то није примењено Секретаријат ЕЗ је 2011. године то питање поново покренуо.

"Упркос томе што је ЕМС у јулу 2015. послао пријаву за коришћење услуга Координисане канцеларије за аукције ЕЗ (СЕЕ ЦАО), споразум није постигнут. Уколико се неусклађеност са прописима настави и уколико се годишње, месечне и дневне аукције не буду организовале на координисан начин кроз СЕЕ ЦАО или други заједнички усклађени метод за управљање загушењима, Секретаријат ће наставити са процедуром поводом овог случаја", наводи се у одељку о тржишту струје.

Објашњено је да ЕМС и даље прекограничне капацитете додељује кроз заједничке аукције са оператерима суседних земаља - бугарским ЕСО, хрватским ХОПС, мађарским МАВИР, румунском Транселектриком и НОС БиХ, као и кроз подељене (сплит) аукције са црногорским преносником ЦГЕС, македонским МЕПСО и албанским ОСТ, што није у складу са правним наслеђем ЕУ које се примењује у оквиру Енергетске заједнице.

"ЕПС је требало да буде реформисан до 1. јула" 

Секретаријат је такође послао Образложени захтев Министарском савету тражећи одлуку министара о наводима да Србија није користила приход од доделе интерконекција на интерконекторима са Албанијом, Македонијом и Црном Гором за сврхе предвиђене у пропису ЕЗ, а то су гарантовање доступности додељеног капацитета, улагање у мрежу за одржавање или повећавање капацитета за интерконекцију или као приход који регулатори узимају у обзир када одобравају методологију за обрачун тарифа за мрежу.

Наводи се и да је Електропривреда Србије требало да буде трансформисана у акционарско друштво до 1. јула 2016, али да је тај рок пробијен.

Истиче се и да је ЕПС успешно завршио раздвајање ЕПС Дистрибуције у јуну 2016, али да још није издвојен оператер преноса, за шта је рок истекао 1. јуна 2016.

"Власничко раздвајање изискује додатне мере, укључујући амандмане на законе о влади, министарствима и јавним предузећима. Нови закон којим се уредјује контрола над јавним предузећима, донет у фебруару 2016, није донео гаранцију да ће се раздвајање спровести у складу са прописима ЕЗ", наводи се у извештају у којем се прати годишњи напредак у ускладјивању са прописима ЕЗ.

Као један од кључних приоритета наводи се и решавање проблема сарадње са Косовом, односно примена споразума о мрежама и системима из 2014.