Светска банка: Србија дала највећи допринос расту региона

Земље југоисточне Европе бележе повећање раста и смањење високих стопа незапослености, а Србија је, као највећа економија у региону, дала највећи допринос таквом тренду, изјавила је директорка Светске банке за југоисточну Европу Елен Голдстин. Српски бруто домаћи производ порашће, процењују у тој институцији, ове године 2,5 одсто, док ће стопа запослености бити већа за 4,7 одсто. Расту су, наводе, највише допринеле реформе, инвестиције, повећање извоза и већа потрошња домаћинстава и државе.

"Јачи раст почиње да утиче и на повећање запослености и смањење сиромаштва у региону", рекла је Елен Голдстин на представљању десетог по реду редовног економског извештаја СБ за југоисточну Европу у Бриселу, који је путем видео-линка био директно преношен на конференцији за новинаре у Канцеларији Светске банке у Београду.

Голдстинова је навела да, иако стопа незапослености у региону остаје и даље висока и износи око 25 одсто, пет од шест земаља у региону је успело ове године да смањи ту стопу.

Посебно је истакла да је Србија повећала стопу запослености са 4,7 одсто у овој години, и да је оборила стопу незапослености у другом кварталу на 15,2 процента.

Према извештају Светске банке, очекује се да пројектовани економски раст у Србији, Албанији, БиХ, Косову, Македонији и Црној Гори достигне 2,7 одсто на нивоу региона у овој години у односу на 2,2 одсто, колико је износио 2015. године.

"Србија која представља највећу економију у региону, подстакла је овакав раст", изјавила је виши економиста Светске банке и водећи аутор извештаја Barbara Cunha.

Србија, према њеним речима, бележи скок са 0,7 одсто прошле године након поплава које су погодиле земљу 2014. године, на очекиваних 2,5 одсто ове године.

Светска банка такође предвиђа тренд наставка умереног раста и током 2017. године, при чему се за Србију предвиђа да ће он догодине бити 2,8 одсто, а 2018. године 3,5 одсто.

Очекује се да ће остале привреде у региону задржати раст између 2,8 и 3,6 процената током 2016. године, са изузетком Македоније.

"Земље с јаким реформским програмима имале су повећане инвестиције, што је постало солидан мотор раста током прве половине 2016", рекла је Јекатерина Вострокнутова, водећи економиста Светске банке у Београду и један од аутора извештаја. 

Она је истакла да су приватне инвестиције изузетно допринеле расту у Србији и Албанији, и да су у тим земљама значајно смањени фискални дефицит и јавни дуг захваљујући реформама које спроводе.

Указано је, међутим, да просек смањења фискалног дефицита у региону са прошлогодишњих 3,6 одсто на 3,3 процента у овој години "маскира" варирања од земље до земље, с обзиром на то да се јавни дуг повећао у појединим земљама у којима су фискални рачуни преоптерећени јавном потрошњом.

У извештају се закључује да је регион наставио са растом упркос комплексном европском и глобалном окружењу. Како би се одржала узлазна путања раста, препоручује се наставак спровођења реформи којима би се одржала макроекономска стабилност, стимулисало пословање и побољшала ефикасност приватног сектора и изградила отпорност на екстерне шокове. 

Фискални дефицит Србије смањен на 2,5 одсто БДП-а  

Последњи извештај Светске банке говори о позитивном привредном расту Србије у 2016. години, уз оцену да је убрзана економска активност земље подстакнута инвестицијама и извозом, што је побољшало ранија очекивања Светске банке у погледу привредног раста Србије у 2016.

"Имамо врло добру поруку за Србију. Земља се налази на добром путу привредног раста. Очекује се да тај раст буде 2,5 процената до краја 2016. године. Оно што је врло важно јесте да је овај раст свеобухватан, заснован на оживљавању инвестиција, приватне и јавне потрошње, а расте и извоз. За нас, ове вести су врло добре", изјавила је менаџерка Одељења за макроекономску и фискалну политику Галина Винселете за Танјуг.

Јесењи извештај Светске банке, који је представљен у Бриселу, али и у балканским земљама које су покривене анализама, указује на чињеницу да је фискални дефицит Србије смањен на 2,5 процената бруто друштвеног производа, уз очекивање даљег пада.

Упркос дугом периоду формирања Владе у Београду после априлских избора, Светска банка наглашава да су у Србији настављени напори на спровођењу кључних структурних реформи, као што су реформе железнице и електропривреде.

Наставак напретка у реформама, посебно у оквиру оптимизације јавне управе, биће од кључног значаја за одржавање позитивног економског и фискалног учинка у средњорочном периоду, што ће се одразити и на отварање нових радних места и смањење сиромаштва, оцењују у Светској банци.

"Највећи изазов за Србију, поред регионалних изазова, је како створити радна места и поспешити раст. Зато Влада треба да подржи оснивање и развој малих и средњих предузећа која могу да се укључе у међународну трговину и допринесу расту", закључио је Тони Верхејен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији.

Појачана економска активност довела је и до побољшања на тржишту рада у Србији, при чему је незапосленост са просечних 17,7 процената из 2015. године пала на 15,2 процента у другом кварталу 2016. године.

И незапосленост међу младима је смањена и то са 42,4 процента из претходне на 36,1 проценат ове године. Истовремено, реалне плате су, после три године узастопног пада, у првој половини 2016. године порасле за 3,3 процента у односу на исти период прошле године.

Инфлација наставља да буде испод доње пројектоване границе услед ниских цена енергије и хране. 

Стручњаци Светске банке наводе да је у првих седам месеци 2016. године буџет Србије био "готово избалансиран" што се види као последица пре свега веће наплате ПДВ-а и акциза. Јавни дуг се за исти период самањио за 420 милиона евра и сада износи 74,9 процената бруто друштвеног производа.

У наредном средњорочном периоду Светска банка предвиђа већу стопу привредног раста за Србију од око 3,5 процената, што би требало да буде засновано на већем извозу, побољшаним инвестицијама и већој потрошњи.

У питању је десети редовни Економски извештај за земље југоисточне Европе. Тај извештај се објављује два пута годишње, а садржи последња дешавања, кључне трендове и политике у области економског развоја Албаније, БиХ, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије, као и краткорочна економска предвиђања за регион Западног Балкана.

Овогодишњи јесењи Економски извештај носи назив "Отпоран привредни раст усред растућих ризика", а саставили су га економски стручњаци Светске банке који раде у земљама Западног Балкана. 

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво