Кредити за производњу популарни међу пољопривредницима

"Како да није помогло, не бих могао ништа да урадим да нисам узео ово, не бих могао да проширим производњу, много сам уложио у проширење производње воћњака и малина", каже Ненад Владетић из села Миросаљци код Пожеге.

За друге је кредит велики ризик.

"Све што ми радимо и сејемо опада цена, плус нафта иде горе, делови, све иде горе а производи остају и иду доле. Од чега да узмем кредит кад нема од чега да вратим. После треба да продајем јутар по јутар земље да бих могао да вратим кредит", истиче Михајло Савић из села Елемир код Зрењанина.

Ниске камате сигурно иду у корист продавцима.

"Гледајући заједно са субвенцијама које се дају на прикључке од 40 до 60 одсто је баш повећало продају. Сигурно је 60, 70 одсто у односу на онај период кад је камата била шест одсто динарски кредити", објашњава продавац пољопривредне механизације Милован Јовановић.

Субвенционисане кредите даје 11 банака. И они кажу да су пољопривредници највише узимали дугорочне кредите за механизацију.

"У укупном броју захтева које смо имали, невезано за субвенционисане кредите, овај број захтева чини 20 одсто. Можемо рећи да су конзервативни када је у питању задуживање а стопа њихових кашњења је један одсто", истиче Ана Милић из Прокредит банке.

Ђорђе Радуловић из Банке Интеза истиче да су до сада пласирали око 400 милиона динара субвенционисаних кредита, а да су остатак пошто смо пласирали укупно око 24 милиона евра су кредити комерцијални банке.

Ресорно министарство најављује нове кредитне линије и дужи грејс период.

"Гледаћемо да идемо са дужим роковима отплате како би могле бити у обзиру и веће инвенстиције, а не само као што је до сада било у износу до неких 50.000 евра. Гледаћемо да подстакнемо и задруге да могу за капиталније објекте да улажу и гледаћемо да идемо на колико, толико смањење каматне стопе", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Позајмица се може узети за куповину стоке, хране, осигурање, нову опрему и механизацију, развој ратарства и воћарства.

"Оно што је охрабрујуће јесте да се разлике у каматним стопама код нас и у Европи полако смањују што показује да је и код нас пословање конципирано као мање ризично", рекао је професор Малиша Ђукић из београдске Банкарске школе.

Упућени саветују да је боље задуживати се за оно што ће вам донети већи профит. Тако ће се и кредит лакше отплатити.

"Да бисте кренули у прерађивачку индустрију потребна су вам озбиљна средства али то је оно што људи треба да схвате да је прерађивачка индустрија пожељнија зато што постоји велика потреба на неком тржишту напољу за тим производима, друго зато што су ти производи много веће додатне вредности", истиче Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Пољопривредници могу да позајме до пет милиона динара, земљорадничке задруге троструко више.