Зашто је роба у Србији скупља него у региону, ко плаћа цех

Ко је путовао ван земље – могао је лично да се увери: Исти производ, исти модел, исти дезен, иста боја, па чак и број у иностранству плаћамо много мање него у Србији.

Иако је просечна плата од око 380 евра у Србији дупло нижа него у Хрватској, или два и по пута мања од оне у Словенији, односно стотинак евра нижа од оне у Бугарској – изгледа да најскупље пролазимо.

Идентична женска блуза у Београду и Љубљани кошта готово исто, око 50 евра, плаћамо је два и по пута више од Бугара и један и по пут више од Хрвата.

Није ни чудо јер је закуп локала у тржним центрима најскупљи у Србији, а најам локала у прометним улицама чак троструко скупљи него у Словенији, на пример.

Небојша Нешовановић, национални директор "ЈЛЛ" каже да Београд и Србија имају мање тржних центара него главни градови и земље у региону.

"Решење је у изградњи новог малопродајног простора и шопинг зона како би се дошло до јефтинијих цена закупнина. Самим тим би роба у тржним центрима постала јефтинија, што би било јако добро за наше грађане. Очекујемо да у наредних дванаест месеци у Србији крене изградња малопродајних објеката вредних милијарду евра", каже Нешовановић.

На цену утичу и прописи. У целом региону, осим у Србији и Босни и Херцеговини, урађена је њихова реформа у трговини. У Европи, на пример, цена комуналних услуга за фирме и грађане је изједначена.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да је просечан трговац у Србији принуђен да између 45 и 55 различитих намета угради у трговачку маржу, за разлику од својих колега трговаца у Словачкој, Пољској, Чешкој и Мађарској који имају између 12 и 22 намета.

"Најконкретнија разлика јесте што сваки привредни субјекат овде још увек плаћа скупље воду, гас, паркинг – у односу на грађане два или три пута", истиче Рајић.

Високе цене у Србији и не чуде ако узмемо у обзир да Београд на 1.700.000 становника има само четири модерна тржна центра што је четири пута мање од оптималног броја.