Колики је пут до евроазијског тржишта

После тронедељног годишњег одмора, поново је покренута производња у погонима "Фијатове" фабрике у Крагујевцу. Због смањеног обима посла више нема треће смене, а између 700 и 750 радника је споразумно напустило фабрику. Они који су остали кажу да им најава да ће њихова возила ићи на тржиште Евроазијске уније много значи.

"Свако изналажење новог тржишта и могућност овако отвореног великог тржишта као што је руско тржиште, а самим тим и Казахстан, јесте напредак и бољитак", каже председник Самосталног синдиката ФКА Крагујевац Зоран Марковић.

Руководство "Фијата" није желело да коментарише најаву коначног отварања евроазијског тржишта. У Влади истичу да има ту још много да се уради пре него што се буде знало када ће и колико возила из Крагујевца моћи без царине да се извезе у Русију, Белорусију, Казахстан, Киргизију и Јерменију.

"Искрено говорећи, 'лопта није у нашем дворишту'. Ми очекујемо текст тог споразума и надамо се да ћемо га добити до октобра или новембра. На то ми не можемо да утичемо – зависи од усаглашавања пет земаља какав ћемо текст добити. Одмах после тога смо спремни за почетак преговора око усаглашавања текста споразума, а сигурно ће и друга страна имати захтеве", рекао је министар трговине Расим Љајић.

Док се чекају захтеви друге стране, ми смо наше већ формулисали – желимо да у споразуму о слободној трговини са Евроазијском унијом задржимо сву робу коју смо и до сада без царине продавали Русији, Белорусији и Казахстану, с којима смо имали билатералне споразуме и да на то додамо тврде сиреве, шећер, вино, живинско месо, дуван и цигарете.

"Добили бисмо јединствен трговински спор који нико нема са земљама Евроазијске уније, једино Вијетнам с великим бројем ограничења. Не само због трговине, већ и због привлачења директних страних инвестиција нама је потребан тај споразум јер велики број европских компанија долази у Србију зарад стицања робе домаћег порекла и приступа тржишту од 182,2 милиона становника", објашњава Дејан Делић из Привредне коморе Србије.

Једна од кључних ставки у преговорима наредне године, посебно за извоз крагујевачких возила, биће питање домаћег порекла робе – према садашњим билатералним споразумима услов за извоз без царине је да је 51 одсто производа настало у Србији.