Мање свиња - више цене меса, има ли решења за сточарску једначину

Да ли ће плодне оранице у Новим Карловцима остати такве, зависиће и од тога да ли ће бити ђубрене стајњаком домаћих животиња.

Војислав Ћалић из Нових Карловаца каже да одгајају сто педесет старијих оваца, подмалатка буде око 50, а раније је било по 300.

"Смањили смо зато што немамо продајu, кад смо имали више од 300 то је било пре рата, могли смо у Босну камионски и вагонски за Mесопромет у Сплиту. Сад не можемо да продамо ни 100 јагањаца", каже Ћалић.

Вишкови европског млека оборили су цену српском млеку, а производња меса је већ била ослабљена тиме што се годинама није била субвенционисана. Агроном који одгаја 200 музних крава и бикове каже да је прошло време када је за позитиван салдо било довољно двадесетак грла. Опстанка каже нема ни без помоћ државе.

"Премија од седам динара, регрес од 25 хиљада по грлу, субвенције за механизацију и земља по праву пречег, све нам то даје једну разлику која нас стимулише да се бавимо овом производњом, без тога би ова производња била у изузетно тешкој ситуацији чак бих реко да бисмо били у дебелом минусу", каже Јован Милосављевић из Нових Карловаца.

У развијеним аграрним земљама, сточарство је мотор развоја пољопривреде, у Србији још увек слаба карика. Због болести, ниских откупних цена меса а пољопруивредници као главни разлог све чешће спомињу увознички лоби.

Решење би кажу било у посебном фонду.

"Ми нисмо толико сиромашна земља да не можемо да издвојимо 30-ак милиона евра да решавамо проблеме када се овако изненада појаве болести или промене на тржишту које иду на штету наших грађана. Дакле, кад поскупи месо то иде не штету свих грађана не само оних који производе", каже Горан Ђаковић, уредник "Агробизнис магазина".

Идеју о фонду за помоћ сточарима у случају избијања болести животиња у дело ће спровести нова влада. Отворено је питање да ли новцем из буџета или кредита.

Проф. др Драган Гламочић, саветник премијера Србије за пољопривреду каже да се ради на изналажењу начина, како ћемо у случају избијања куге код свиња, када се престане са вакцинисањем, надокнадити фармерима штету и то ће сигурно бити решено.

"Ако не будемо решили проблем извоза свиња, престанак вакцинације од свињске куге, ми никада у овој грани нећемо имати стабилно тржиште, и увек ћемо имати проблема", каже Гламочић

О томе колике су могућности српског сточарства сведочи и податак да су неке од највећих страних инвестиција, управо у тој производњи.