Круљ: Чести ребаланси буџета су прошлост

Према подацима Министарства финансија, влада је својевремено знала да усваја и по две измене Закона о буџету, односно да има и по два ребаланса годишње, како би у овај документ убацила веће трошкове него што је у старту планирано.

Тако је, примера ради, у септембру 2012. усвојен ребаланс буџета, што је такође учињено и у јулу наредне године.

У 2014. усвојена су чак два ребаланса – један у октобру, а још један два месеца касније, у децембру.

Професор Круљ наглашава да су чести ребаланси ради повећања државних расхода и дефицита буџета сада – прошлост.

"Сада се евентуално може размишљати само о 'позитивном' ребалансу, који је показатељ успеха фискалних власти, и којим би се смањивао планирани дефицит. Такав ребаланс би био показатељ врхунских резултата фискалне консолидације и успеха програма економских реформи које спроводи Влада Србије", рекао је Круљ.

Србија је захваљујући програму реформи и успешној фискалној консолидацији у последњих неколико година од земље пред банкротом постала земља са сређеним јавним финансијама, са динамичном стопом привредног раста и све већим бројем страних инвеститора и нових фабрика.

"Србија је постала земља која има јасну и одрживу економску перспективу, што су констатовале и међународне финансијске институције, а посебно ММФ", рекао је Круљ.

Тај позитиван заокрет у јавним финансијама је, како каже Круљ, у Србији направљен у последње две године.

Пре тога, рекао је, Србија је углавном пробијала планиране дефиците буџета, који су често били међу највишима у Европи, и достизали ниво од чак осам одсто БДП-а.

"Због такве неодговорне фискалне политике, Србија је пре нешто више од две године практично доживела "грчки сценарио". Међутим, у последње две године, програм оштре фискалне консолидације Владе Србије дао је изузетне резултате, много боље него што су очекивали у институцијама попут ММФ-а и Светске банке", истакао је Круљ.

Прошле године је, указао је, дефицит буџета био око 3,7 одсто БДП-а, а са ММФ-ом је договорено да буде 5,8 одсто, односно у ревидираној процени 4,1 одсто БДП-а.

Круљ се осврнуо и на овогодишње резултате и нагласио да је дефицит буџета за првих шест месеци 3,9 милијарди динара, а био је планиран на нивоу од 85 милијарди динара.

"То је фискални резултат какав се не памти у Србији последњих деценија", подвукао је Круљ и додао да је и поред оштрих мера консолидације остварен значајан привредни раст.

У прошлој години на нивоу од око 1,8 одсто, а у овој години се очекује да ће бити близу три одсто (2,7-2,8 одсто), иако је ММФ-ова ревидирана прогноза привредног раста за Србију у овој години 2,5 одсто.

Круљ је рекао да је такође заустављен раст јавног дуга који се сада налази на нивоу од нешто испод 72 одсто БДП-а, а својевремено је било планирано да се његов раст заустави на око 80 одсто БДП-а.

"На крају прошле године, јавни дуг је био 75,5 одсто БДП-а", констатовао је Круљ.