Како до европских кредита за пољопривреднике?

Грејс период, каматна стопа и процена инвестиционог ризика за оне који улажу у развој села биће повољнији од услова који тренутно важе на тржишту новца, кажу у Министарству пољопривреде.

Тек када купи стадо, изгради фарму или погон за прераду, пољопривредник може да рачуна на то да ће му из европског фонда бити враћено 50 до 70 одсто уложеног новца. Због тога што најтеже долазе до новца за инвестиције, најмање заинтересованих за Ипард кредите су они којима је помоћ најпотребнија - мали и средњи пољопривредници.

"Нисам заинтересован. Мислим да сам ја са земљом којом обрађујем ту негде око 15-20 хектара да сам ја ситан за те ствари", каже Горан Кузмановић, пољопривредник из Шапца.

Пословне банке и гарантни фондови још нису изнели услове за претфинансирање Ипарда, а стручњаци кажу да је једина шанса да у том послу учествују и породична газдинства кредитна линија коју би водила и финансирала држава. Из Немањине одговарају да раде на томе.

"За сада је основна идеја да се финансира сто одсто пројекта, да грејс периоди буду прилагођени инвестиционом циклусу. Битно је анализу ризика за разлику од комерцијалних банака прилагодити нашој ситуацији, наравно и каматну стопу", објашњава Драган Марковић из Министарства пољопривреде.

Банке кажу да имају интерес да кредитирају Ипард пројекте, али да ће услове понудити тек када држава позове пољопривреднике да конкуришу. Сматрају и да би ресорно министарство морало да обезбеди више информација о могућностима тог типа кредитирања.

"Треба информисати и едуковати пољопривреднике како би они могли да знају шта значе претприступни фондови за пољопривреду, како до њих да дођу, како да направе своје планове, пројекте и на крају како да оправдају то", истиче Властимир Вуковић из НЛБ банке.

Ана Милић из Прокредит банке наводи да већ имају искуство банака из окружења које су биле у обаквој врсти програма.

"Искуство је за сада код њих било позитивно имали су веће интересовање и оно што су они негде видели на терену да је и пораст за инвестиционим кредитима управо у том периоду био и појачан", напомиње Милићева.

На повраћај средстава из европске касе могу да рачунају не они који су уложили много, него они који инвестирају мудро. Пројекат мора да буде економски и еколошки одржив, а да би га написао пољопривреднику су на располагању бесплатни савети локалне саветодавне службе или може да ангажује и приватну агенцију.

На европска средства могу да конкуришу они који се баве примарном производњом и они који би да улажу у прераду, они који купују нову механизацију или улажу у сеоски туризам.