Еврозона "гута" националне монете?

Још увек са Британијом, Европска унија има 28 чланица, али евро као валуту има њих 19. Наиме, за улазак у еврозону не постоји рок, али мора да се испуни пет услова – да земља има стабилну инфлацију, дефицит до три процента, а јавни дуг до 60 одсто, да дугорочно може да се задужи по ниским каматама и да се добровољно пријави да уђе у механизам фиксног курса и остане у њему најмање две године.

"Критеријуми нису тешки за испуњавање ако је земља одговорна, али неки као Шведска годинама одбијају да уђу у ерн 2 и тако не испуњавају услове", каже Дејан Шошкић са Економског факултета.

Поред Шведске, ван зоне евра су и Данска, Бугарска, Чешка, Мађарска, Пољска, Румунија и Хрватска.

"Мислим да већина тих земаља неће радо. Неки су се већ изјашњавали да не желе, неки хоће. Данска и Шведска ће се врло тешко одрећи тог суверенитета. Кад имате своју монетарну политику, можете да утичете на економску политику у земљи", каже проф. др Исмаил Мусабеговић из Београдске банкарске академије.

Зато је Данска и инсистирала да уз чланство у Европској унији задржи своју валуту додуше са фиксираним курсом за евро, а Британија је имала још повлашћенији положај, па је задржала и променљиви курс. Идеја да се убрза увођење евра у свим чланицама могла би, кажу, бити само један од потеза ка учвршћивању Уније. За Србију то не мења много.

"Што је више земаља ЕУ, нама заправо спољнотрговинска размена постаје једноставнија, ослоњена на један курс. Не морамо да водимо рачуна какав је неко други према евру, инвестиције постају једноставније", додаје Шошкић.

Иако је увођење евра у свим чланицама основна идеја Европске уније, на то нико не може да их натера, нити да их, према важећим правилима, убрза, осим неформалним разговорима.