Минск, градски челници представили развојне пројекте Београда

Како је саопштио Беоинфо, Милосављевић је рекао да је циљ презентације да добри билатерални односи две државе резултирају и много бољом економском сарадњом. Зато је, каже, Београд представио кључне инвестиционе пројекте, портфолио од преко 60 пројеката укупне вредности од преко 10 милијарди евра.

"Презентацију смо структурирали тако да прикажемо три кључне компоненте на основу којих можемо привући инвеститоре, тј. три групе пројеката", додао је Милосављевић, нагласивши да је реч о великим инфраструктурним пројектима, гринфилд инвестицијама и пројектима из области некретнина.

Према његовим речима, посебан акценат је стављен на пројекте из енергетике, саобраћајне, комуналне и путне инфрастрауктуре, те на слободну зону и пет индустријских зона у Београду".

Нагласио је да је највећу пажњу изазвао "Београд на води", али и други пројекти интересантни са аспекта станоградње и пословног и комерцијалног простора.

Велику пажњу, како је рекао, привукао је и пројекат "Хиподром" и могућност надовезивања спортско-комерцијалних садржаја, преноси градска информативна служба.

Милосављевић је додао да је обострани закључак да укупну пословну сарадњу треба унапредити и туристичком, па је Београд представљен и са те стране.

Милутин Фолић је рекао да је посета Минску значајна, јер је тај град један од светлих примера очувања архитектуре и реда, чему и Београд тежи.

Градски урбаниста је навео да су у Минску су представљени велики развојни пројекти са посебним акцентом на четири који ће Београд коначно спустити на реке.

То су "Београд на води", који се увелико развија и где је завршена променада од 1.000 метара, развој Блока 18, који следи и за који је завршен архитектонско-урбанистички конкурс, затим развој Аде Хује, простора на борчанској страни моста Михајло Пупин и простора на Макишком пољу, рекао је Фолић.

Како је напоменуо, то су и делови града који су били или индустријске зоне или зоне у којима је била забрањена градња из неких разлога. "Желимо да се Београд развија плански са пуно јавних површина, са јасним урабнистичким правилима и параметрима. На тај начин град се спушта на реке и грађани ће уместо индустријских зона, пруга, контејнера добити Београд на рекама", закључиио је Фолић.