Засади гоџија и на српским њивама

Млади менаџер из Београда и нешто старији воћар из Шида удружили су идеје, знање и капитал и покренули заједнички посао. У сезони запошљавају десетак радника.

Двдесетдвогодишњи Лука диплому економисте стекао је у Лондону, капитал ће, каже, у Србији. У воћњаку његовог пријатеља до пре две године брале су се само брескве и јабуке. Од прошле године и гоџи.

Воћар из Шида Небојша Ивановић каже да је тешко али да производ може да се пласира.

"Између осталог зато смо и почели да производимо сок од гоџија и јабуке. Да би тај свој производ који беремо са њиве, да би га сировог произвели у сок да га не би сушили јер док дође на тржиште губи се његова вредност", каже Ивановић.

Садница гоџија кошта седам евра. Велика инвестиција, али рађа већ прве године, а у трећој достиже и 10 килограма по жбуну. Килограм сировог гоџија кошта 1.200 динара. У соку много више. То је рачуница пријатеља који су новац уложили и у прераду. План је, кажу, да 50.000 боца сока од јабуке и гоџија, из малог погона у Шиду ускоро стигне до ексклузивних престоничких ресторана.

Лука Милачић из "Фламафруктиса" каже да им гоџи даје једну разноврсност у односу на потенцијалне конкуренте. "Иако се једна мала количина гоџија налази у нашем производу, довољна је да сваком донесе позитиван исход у њиховим организмима", истакао је Милачић.

Иако традиционално нерасположен да проба нове укусе, истраживања показују да српски купац све више пазари производе са префиксом здраво и органик. Мишљење се не мења само у граду, већ и у селу.

"Били скептични, да не кажем сви су се прво мало смејали као ево шта ови раде, ови нису нормални, мада сад већ има интересовања, дали смо саднице људима који су кући засадили чисто за своју употребу и сад је већ то нека је друга прича", напомиље воћар из Шида.

Током сезонских радова запошљавају десетак људи из Шида.

Пореклом је са Тибета, саднице гоџија су до српских пољопривредника стигле преко дистрибутивних центара из Велике Британије где је гоџи веома популаран и где се масовно производи. Иако припада породици поврћа, гоџи може да оствари субвенције државе само ако се у шифрарнику Министарства пољопривреде заведе као лековито односно као украсно биље.

Тако произвођачи могу да рачунају само на подстицаје од 6.000 динара по хектару. Када би гоџи и званично добио статус поврћа произвођачима би на располагању била далеко већа средства државе.