Кинеска лука на Дунаву, чека се студија изводљивости

Нова лука требало би да се гради узводно од Пупиновог моста на левој обали Дунава. Пре годину дана са кинеском фирмом "ЦИЕ Холдингс" потписан је меморандум који је омогућио израду студије оправданости тако да ће ускоро бити познато који капацитети су потребни, колико је средстава потребно за реализацију пројекта и колико нових радних места.

"Чим буде готова студија изводљивости кренуће се у израду просторног плана, који ће бити основ за друге планске акте, радиће се пројектна документација и ја се надам да ће и физичка градња на терену кренути у наредних неколико година. У сваком случају није идеја да се кроз кредите гради овакав објекат, већ да се користе сви модели који су примењиви у развијеним земљама и да се тако објекат заврши и да се тако ефикасно и газдује таквим објектом", рекао је Раде Обрадовић из Министарства грађевинарства.

"ЦИЕ холдингс" је компанија из Хонгконга, специјализавана за развој пројеката, инвестиције, и решења у области заштите животне средине и обновљивих извора енергије.

Улажу и у истраживања и производњу нафте, изградњу електрана. На пројекат изградње луке немају ексклузивно право, тако да, с обзиром на жељу Кинеза да појефтине и олакшају превоз робе до европских земаља,  не изненађује интересовање и других фирми за изградњу Луке.

Милутин Игњатовић из ЦИП-а каже да је кинеској страни интересантно да ЦИП испројектује и прилаз од Београда до Земуна. "Направили бисмо петљу којом би се скретало испод ауто-пута и долазило до луке, а са друге стране направио би се одељак и прелазио би се мост Земиун-Борча", објаснио је Игњатовић.

Изградњом Пупиновог моста скраћено је време путовања, а лука ће додатно допринети развоју инфраструктуре и привући нове инвеститоре у овај део Београда.

"Предности су што ће доласком луке бити изграђена инфраструктура, и још неке приступне саобраћајнице. Нека мана је што ћемо приобаље, које може да се искористи на други начин искористити за то", истиче Никола Јовановић из Удружења Лева обала Дунава.

Дунавом се годишње превезе близу 50 милиона тона робе од чега је око једна петина из Србије и то ће се повећавати у наредним годинама, зато се планира и изградња терминала за претовар шљунка, песка и сличних материјала код Крњаче а уколико се укаже потреба разматраће се и изградња таквог терминала на обали Саве.