Подстицаји пољопривреди, у потрази за најбољим решењем

Малима или великима, сеоским домаћинствима или аграрним компанија - коме више помоћи? Мишљења стручњака о томе нису увек сагласна, будући да пољопривреда има и развојни и социјални карактер.

"Систем субвенција би требало преусмерити на људе који се чисто тиме баве, којима је основно занимање пољопривредна делатност, који немају друге изворе прихода да би пристојно могли да живе од тог свог рада", сматра Марко Митровић, ратар из Гроцке.

У Независној асоцијацији пољопривредника Србије кажу да субвенције треба да буду на нивоу земаља у окружењу.

"Повећати аграрни буџет, сарађивати са пољопривредницима на већем нивоу него што је то било у претходном периоду", рекао је Јовица Јакшић из Асоцијације.

У западној Србији треба подстицати малинаре, тамо где најбоље успева и жито, односно где су најбољи услови за одгој стоке, развијати те секторе. Овако отприлике изгледа предлог Привредне коморе Србије за нови модел субвенција.

"Потребно је да се уради регионализација производње поПљопривредно прехрамбених производа, то значи да се омогући бољи пут за пласмане подстицаја који су планирани аграрним буџетом. То исто значи да ће одређени региони бити препознати за стимулације у тој производњи а генерално то не значи да ће некоме ко жели да се бави одређеном производњом на својим парцелама то бити забрањено", објашњава Ненад Будимировић из Привредне коморе Србије.

Постојећи систем субвенција није дао добре резултате, сматра и агроекономиста Милан Простран. Предлаже модел финансирања пољопривреде који је укинут 1994. године.

"Подразумева законска решења којима ће се омогућити да наши фармери користе кредитна средства за краткорочна финансирања са каматном стопом не већом од један до два одсто, а за инвестиционе кредите са каматном стопом не већом од 0,15 посто. Значи, ту је у питњу неколико сегмената - од кредита који би се добијали преко кредитних линија Светске банке и других, до наравно средстава које ће обезбедити домаће банке заједно са државом са финансирањем камате", рекао је Проспан.

Највеће замерке пољопривредника чуле су се почетком године када је смањен подстицај за ратарску производњу са 12.000 на 4.000 динара по хектару. Довољне или не, субвенције ће овакве какве су остати, у најмању руку до доласка нове владе односно министра пољопривреде и можда његове нове аграрне политике.