Београд може сам себе да прехрани

У Дудовици, последњем селу београдског прстена, живи и ради Миливоје Стевановић, најуспешнији одгајивач свиња по оцени Привредне коморе Београда. Месечно кланици испоручи 120 товљеника. У време када је произвођачка цена око 140 динара, а продајна и двадесет динара мање, успева да буде најбољи тако што је трошкове свео на минимум.

"Само ја и син радимо на фарми, углавном, и немамо радну снагу. Поред тога радимо 35 хектара земље и ту храну провучемо кроз своју мешаону и кроз своје товљенике", каже Љубивоје Стевановић из села Дудовица код Лазаревца.

До пре неколико година у Дудовици је било 16 свињарских фарми, а данас, само његова. Можда би их било више, да је више помоћи надлежних. С друге стране, Град Београд је ове године издвојио око 40 милиона динара, за воћаре, повртаре и пчеларе.

"Велики број пчелара се пријавио и сви су испунили услове, што значи да ће добити или седам кошница или врцаљку за мед. Што се тиче воћарства и повртарства, додељујемо пластенике, системе за новодњавање и противградну мрежу – то су бесповратна подстицајна средства", каже Снежана Врачар из Управе за пољопривреду Секретаријата за привреду Београда.

Од 17 београдских општина, чак 14 је пољопривредно.

Седамдесет одсто града Београда је пољопривредно земљиште. Тридесет хиљада престоничких фармера обрађује 150.000 плодних ораница. Фарма млечних крава Пољопривредног комбината Београд је највећа у Европи.

ПКБ-у заштита државе истиче крајем месеца. Један од његових директора, који је проглашен за најбољег стручњака, подсећа на значај тог комбината за прехрамбени сектор.

"Можда ПКБ овакав какав јесте и није функционалан, али можда је то и последица свих некаквих претходних дешавања. Можда ако би ПКБ имао могућности да се у њега мало инвестира, мислим да би он постао јако профитабилно и згодно предузеће", каже Петар Стојић из Института ПКБ-а "Агроекономик".

Уз ПКБ, још три велика пољопривредна комбината хранила су Београђане. Без обзира на то да ли ће бити приватизовани, стручњаци кажу да намена не сме да им се мења. Јер, производња хране, на дужи рок, далеко је исплативија од, на пример, стамбеног комплекса, а и запошљава више људи од било које индустријске зоне.