Алексиначка квака за Норвешку и Јордан

У време опште беспарице, неликвидности већине српских предузећа и немогућности наплате потраживања, власници породичних фирми шансу виде на европском тржишту. Већина њих су мала и средња предузећа која послују око три деценије. Мало је познато да је знатан број великих предузећа у свету, попут "Левиса", "Ферера", "Хајнекена" и "Икее" у породичном власништву.

Надлежни најављују помоћ малим и средњим предузећима у земљи, а екипа РТС-а посетила је алексиначку породичну фирму, која производи окове за столарију и жели да прошири производне капацитете.

Породични бизнис је посебан пут у предузетништво. Постати део једне такве фирме, посебно у граду попут Алексинца, где је велики број незапослених, жеља је многих. Једна од њих са традицијом од 29 година, која производи окове за грађевинску столарију даје шансу за нова радна места.

Лазаревић Јелица, радница породичне фирме "Вабис" у Алексинцу, каже да ради на монтажи квака за алуминијумска врата.

"Посао је мало тежи, мало мушки, али сналазим се, напредујем и драго ми је што се фирма шири", прича Јелица.

"Радим већ три године, посао сам добила преко конкурса одмах после завршене средње школе и у овој фирми могу да напредујем, што ми је и циљ", рекла је Марина Арсић, такође радница "Вабиса".

Тренутно имају 86 радника у фабрици од 5.000 квадратних метара. Међутим, скоро две године покушавају да закупе или купе парцелу која је у њиховом суседству, а у власништву је Републике Србије.

"Тренутно имамо проблем зато што смо склопили нове уговоре са Норвежанима и Јорданом и треба нам проширење пословног простора. За ових 29 година ништа нисмо тражили од државе, никакве субвенције и немамо никаквих кредита, све радимо из сопствене производње", каже Ванко Стошић, власник породичне фирме "Вабис".

На парцели од пола хектара је бесправно изграђена трафостаница. Уколико компанија "Вабис" добије од државе земљиште у закуп, или га купи, изградили би халу и запослили 50 радника, и то без субвенција.

У међувремену су по захтеву Дирекције за имовину направили и нову поделу парцеле, како би се спорна могла уписати у јавну својину. У општини су спремни да помогну домаћем инвеститору.

"Много је битније неговати и сачувати ону која ради на нашој територији и помоћи колико је у нашој могућности, не би ли се свако ново радно место отворило", каже Чедомир Ракић, заменик председника општине Алексинац.

Свако радно место је драгоцено, кажу надлежни, и обећавају да ће учинити све да се сачува свака породична фирма.

Александра Дамњановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, каже да је провером у републичкој Дирекцији за имовину утврђено да су решени сви проблеми који су били у претходном периоду - урбанистички и имовински, и да ће републичка дирекција у најскорије време окончати овај поступак, односно продати ту парцелу.

Општина Алексинац ускоро отвара и две индустријске зоне, а у плану је да постане и слободна бесцаринска зона, како би фирмама створила што боље услове за пословање, и како би смањила број незапослених којих је тренутно више од 8.000.

Остали аутори: Оливера Вукосављевић
број коментара 5 Пошаљи коментар
(уторак, 17. мај 2016, 17:08) - Lenka [нерегистровани]

pomoci

Bravo. Neka ljudi rade i da konacno ne mora samo preko veze do posla. Da premijer cuje i pogura te privrednike, a ne da stalno se daju pare propalim firmama i njih da spasavaju. Ugledati se na domacina iz Aleksinca.

(уторак, 17. мај 2016, 09:15) - Nikola [нерегистровани]

sve jasno

Vidi se sa snimka, kako je uredjena fabrika. Ako daje redovne plate, placa doprinose blago tim radnicima. Oni imaju sigurno kuce i zemlju jos pored, tako da ne placaju gazdama kiriju. Mladima dao sansu. Neka siri posao i zaposli jos, da je tako i u mom gradicu.

(уторак, 17. мај 2016, 07:15) - gliša2 [нерегистровани]

Petogodišnji plan

Miriše na socijlizam, li država mora da se brine o svom narodu. Nešto privatni kapital, a nešto banke i sama država. Svako mesto može da ima neko malo, pa i srenje preduzeće koje bi prvo proizvodilo ono što nama treba bar 70%. Novac bi ostajao nama, našem proizvođaču, a ne stranom. Ako budemo i dalje čekali, drugi će nas prestići. Usput, naša roba će sigurno biti kvalitetnija i zdravija, pa šta ako bude i malo skuplja, sve će nam se višestruko vratiti. Mlade i srednje generacije više nemaju vremena za čekanje da neko drugi to uradi za nas. Vlada treba da formira stručni tim koji će to lepo da prostudira i pripremi.

(понедељак, 16. мај 2016, 22:34) - Teodora [нерегистровани]

koja skola treba

Koja struka je potrebna u firmi za posao. Kad bi svaki grad u Srbiji imao vise takvih preduza, ne bi mladi jurili veze da se zaposle u javnim i drzavnim sluzbama. Gde su inace te ustanove pretvorene u porodicne firme. Svako svoje dete, snajku i rodjaku uposljava. Ovako sirimo privatan biynis, ali kao firma od tog gospodina. Sve sami zaradjuju i ulazu.

(понедељак, 16. мај 2016, 20:34) - Mileva [нерегистровани]

svaka cast

Da je vise ovakvih privrednika. Ne trazi pomoc drzave, vec sve sami. Takvi nam trebaju a ne oni koji cekaju stalno da im drzava pomaze. Bravo RTS.