Конкретна решења за излазак из кризе

"Спасоносни пакет" у вредности од 500 милијарди евра, који треба да поврати поверење у немачки финансијски сектор, парламент је усвојио у петак, а данас га је потврдила и влада Немачке, али уз услове под којима ће банке моћи да га користе.

Међу условима је и одредба по којој се свака плата директора банке изнад 500.000 евра годишње, сматра "неприкладном", преноси агенција Ројтерс.

Од банака које учествују у програму такође ће се тражити да смање бонусе и отпремнине, а неће им бити дозвољено ни да исплаћују дивиденде док год користе владине "спасилачке фондове".

Свакој банци биће дозвољена рекапитализација у вредности до 10 милијарди евра, а фонд ће преузети ризик за до пет милијарди евра по банци.

Немачке банке су до сада биле уздржане у примању ове помоћи, из страха да би могле да пошаљу погрешну поруку осетљивом финансијском тржишту, које брзо кажњава слабе, подсећа Ројтерс.

Немачки медији су раније јавили да се извршни директор "Дојче банке" Јозеф Акерман унапред одрекао бонуса за ову годину, а да су његов пример следили и сви чланови Извршног одбора банке.

Висина овогодишњег бонуса још није позната, али медији подсећају да је Акерман прошле године на име бонуса примио чак 14 милиона евра.

Неслагање САД и ЕУ

Појавиле су се озбиљне разлике између САД и ЕУ у ставовима о томе колико чврсто владе треба да контролишу рад банака како би у будућности спречиле глобалну финансијску кризу, преносе британски медији.

САД су за мањи уплив државе у финансијски сектор, а ЕУ сматра да је потребна већа државна контрола.

Разлике су, како пишу "Дејли телеграф" и "Тајмс", избиле на површину после састанка америчког председника Џорџа Буша са председавајућим Европске уније Николасом Саркозијем и шефом Европске комисије Мануелом Барозом.

На састанку је договорено да се после избора у САД, организује низ самита највећих светских привреда на којима ће се разговарати о новим принципима глобалног финансијског система.

Нова правила требало би да спрече банке да, "јурећи за профитом, доносе погрешне пословне одлуке које на крају доводе до финансијске кризе".

Буш је, како преноси "Тајмс", рекао да су нова правила о државном надзору над банкама неопходна, али је упозорио да мешање државе не би смело да оде предалеко и да угрози постојање слободног тржишта.

Француски председник Саркози се заузео за већи степен државне контроле над финансијским сектором.

Саркози је рекао да капитализам "јесте најефикаснији друштевно-економски систем, али да мора да буде реформисан како не би сам уништио своје темеље", преноси "Тајмс".