Лоши зајмови, тег око врата банкарима и привредницима

Тег око врата банкара и препрека за ново задуживање - ненаплативи кредити укратко.

Од почетка године удео зајмова које грађани и привреда враћају тешко или никако смањио се тек незнатно. За око 20 милијарди динара или нешто више од једног процента. Србија је тако регионални рекордер у неславној статистици. Словенија има скоро десет одсто мање дужника, Босна и Херцеговина око 14 одсто, Хрватска је близу са више од 17 процената.

Банкаре у Србији радују чак и вести о стагнацији, посебно дугова у привреди. Да брже дођу до новца који су позајмили, кажу, највећа препрека су прописи.

"Mислим на стечајне процесе који предуго трају и на проблеме који релативно често налазимо у катастрима и земљишним књигама где kada банке желе да продају непокретност која је била заложена за неки кредит једноставно имају проблеме", каже Славко Царић, банкар.

Грађани су боље платише од привредника. У лошим зајмовима учествују са око 60 милијарди динара. Банкарима ипак смета што им закон не дозвољава да посебним агенцијама продају кредите оних који са ратама не могу да изађу на крај.

Дугове из привреде могу да пренесу на фондове који уз део профита преузимају и ризик наплате. Међутим, од 2014. то су учиниле код нешто више од трећине дужника. Највећи део у последњих девет месеци.

Ствари се крећу, кажу у НБС, од када постоји Стратегија за решавање проблематичних кредита. Неопходна је јер здрави клијенти у привреди не могу да дођу до нових зајмова по повољним условима, све док је новац банака везан дуговима посрнулих компанија, а таквих није мало.

Петар Секулић, саветник гувернера НБС каже да је проблем у томе што је перцепција банака о ризику створена тако да је доступност извора фианнсирања привреде и грађана много мања него што за то постоји основа, имајући у виду да су наше банке изузетно ликвидне, новца има у банкама и стандарди кредитни су изузетно високи. 

Стручњаци верују да би требало олакшати терет старих и уклонити препреке пред новим дужницима.

"Потребмно је наћи законски оквир како по питању каматне стопе, евентуално неког фонда где би се део пореза преливао па из тог фонда ишло на субвенционирање становништва што би на неки средњи рок довело до поспешивања целокупне активности и у крајњој линији топљења тог лошег портфеља у банкама", рекао је Владимир Медан са Београдске банкарске академије.

Ниједно решење не може да донесе резултат у кратком року. Значајнији показатељи очекују се за пет до десет година.