ЕК подигла прогнозу раста БДП-а Србије

Европска комисија је у фебруару раст БДП-а Србије прогнозирала на 1,6 одсто, а сада је, у најновијем извештају, подигла прогнозу за 0,4 процентна поена - на два одсто.

Према последњим пројекцијама, ЕК нам за 2017. годину предвиђа раст БДП-а од 2,5 одсто.

Премијер Александар Вучић изјавио је недавно да је уверен да ће међународне организације и финансијске институције подићи прогнозе раста за Србију у овој години.

Последње прогнозе ММФ-а и Светске банке за ову годину, саопштене у априлу и у марту, предвиђале су раст БДП-а у Србији од 1,8 одсто.

Европска комисија своје, "оптимистичније" прогнозе у односу на претходне заснива на већем приливу инвестиција и бољем извозном резултату.

Када је реч о инвестицијама, Европска комисија указује да је прилив страних инвестиција, не прецизирајући на које инвестиције мисли, био довољан да потпуно покрије дефицит текућег рачуна.

ЕК истовремено оцењује да ће раст инвестиција у Србији у наредних неколико година бити релативно јак.

Инвестиције су раније, на пример 2012, расле махом вођене појединачним пројектима у аутоиндустрији, али се, истиче се у извештају, профил инвестиција сада променио и разноврснији је.

Индикатори су показали да је економски опоравак убрзан почетком 2016, индустријска производња, и даље у већој мери вођена сектором рударства и енергетике, наставила је да расте у прва два месеца ове године

Производња расте у већини сектора, констатује Европска комисија.

Уједно се очекује да ће даљи раст извоза бити подстакнут и опоравком главних трговинских партнера Србије, скорашњим и новим инвестицијама, али и већом продуктивношћу захваљујући домаћим реформама.

Према извештају ЕК, очекује се и раст приватне потрошње у Србији, као и даљи опоравак приватног сектора.

"Очекује се раст приватне потрошње као последица опоравка приватног сектора, у смислу новог запошљавања и већих зарада", пише у извештају, уз упозорење да та путања зависи од предвиђене рационализације јавног сектора.

ЕК такође указује да ће српска економија, генерално, као и друге економије, бити изложена екстерним ризицима, и остати високо осетљива на међународне токове капитала и колебања цене нафте на светском тржишту.

Комисија истиче да би ризик по прогнозирани раст било "опуштање" по питању фискалне консолидације и структурних реформи.