Скуп о српској привреди у Бриселу

Европски комесар за проширење Оли Рен водиће главну реч, док ће за округлим столом седети истакнути привредници из Србије, као и званичници ЕУ.

Рен ће на скупу говорити о утицају процеса приступања ЕУ на српску економију, о улози бизниса у промовисању регионалних и европских интеграција, као и о изазовима и могућностима за стране инвестиције у Србији.

На до сада највишем скупу српских привредника и европских званичника у Бриселу учестоваће више десетина директора водећих српских компанија, који ће представити своје виђење улоге српске привреде у европским интеграцијама.

Српску делегацију чиниће председник Економског института Данко Ђунић, председник Делта холдинга Мирослав Мишковић, генерални директор кондиторске компаније "Бамби-Банат" Мирослав Милетић и председник Извршног одбора "Сосијете женерал" банке у Србији Горан Питић.

На скупу ће говорити и генерални секретар Европске привредне коморе Арналдо Абрузини, директор Удружења предузећа Белгије Руди Томас, шеф одељења за кредите Европске инвестиционе банке Гвидо Прудом, директор Центра за европску политику Данијел Грос, специјални представник Светске банке за југоисточну Европу Сандра Блоеменкамп и заменик председника АББ-а Георг Бродаћ.

Припрема српске економије за ЕУ

Кључно питање за српску економију управо је припрема компанија за оштру конкуренцију на отвореном европском тржишту, истичу у институцијама ЕУ.

"Српске компаније морају да буду конкурентније. Не желимо да српске компаније пропадну, већ да оне буду боље припремљене, да не буде шокова приликом потпуног отварања тржишта", кажу за Танјуг извори у ЕУ.

Конкурентност у Србији није довољно јака, а с друге стране Директорат за конкуренцију у Европској комисији захтева од земаља чланица и кандидата за чланство у ЕУ озбиљан антимонополистички рад, укључујући и стварање јаких, независних тела из ове области.

"Највећи проблем за дефицит српске трговине је то што српска роба није увек у стању да се надмеће на европском тржишту. Из техничких разлога, али и због тога што се захтевају ригорозни безбедносни услови за продају робе", истичу саговорници Танјуга.

Пољопривреда најугроженија

Једно од тежих питања ће бити и српска пољопривреда, односно њена конкурентност. До сада је, захваљујући једностраној одлуци ЕУ да 2000. усвоји аутономне трговинске мере за земље западног Балкана, практично све осим одређених пољопривредних производа могло да се слободно извози у ЕУ (постоје квоте на вино, одређене рибље производе, шећер и младу говедину).

"Србија ће ионако морати да почне да отвара тржиште јер ће на крају крајева морати да се усклади са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ", истичу у ЕУ и додају да Брисел "не жели да пољопривреда Србије пропадне".

Они наглашавају да је, без обзира на једнострану примену преференција од стране ЕУ и одлуке Србије о једностраној примени Прелазног споразума, ипак изузетно значајно да ЕУ формално одобри примену споразума и да Споразум о стабилизацији и придруживању буде ратификован како би постојао уговорни однос две стране.

"Поента ССП је консолидација већ постигнуте либерарализације увоза, онога што је једнострано већ урађено. Међутим, без тог споразума, односно уговорног односа, ЕУ би теоријски могла да једнострано повуче своје преференцијале... са ССП било која промена захтева отварање дугих преговора", кажу извори у ЕУ.

Влада Србије је донела одлуку о примени Прелазног трговинског споразума од 1. јануара 2009. године, са циљем да се Србија припреми за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.