Ко контролише инвеститоре који прекораче рок градње?

Закон о планирању и изградњи прецизирао је још пре седам година да сви инвеститори морају у року од пет година - од дана издавања грађевинске дозволе - да прибаве и употребну дозволу. Међутим, широм земље све је више недовршених објеката, највише у Београду. Обавеза евидентирања таквих објеката није одређена законом.

На изузетним локацијама у престоници, на сваком кораку, полузавршени објекти у које су уложени милиони евра. Годинама се не приводе намени, а грађевинске дозволе давно су им истекле.

"Код издавања урбанистичких услова, посебно за ударне градске локације, требало би да се дефинишу критеријуми који ће можда да принуде инвеститоре да брже и квалитетније завршавају започете инвестиције", каже Владимир Миловановић, генерални директор "Енергопројекта".

Док градитељ не добије употребну дозволу објекат се води да је у изградњи, па је за надлежне - правно непостојећи.

"Служба која је издала грађевинску дозволу има обавезу да поништи решење за које је протекао тај рок од пет година. Ни по једном важећем закону не постоји обавеза евидентирања таквих објеката већ се препушта да грађевински инспектор у оквиру својих овлашћења утврди и покрене поступак за поништај издате грађевинске дозволе", каже Александра Дамњановић, државни секретар Министарства грађевнарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Градска власт требало би да проверава ко од власника недовршених објеката није платио допринос за коришћење градског грађевинског земљишта.

Градски менаџер Горан Весић каже да у Београду има око 250 хиљада метара пословног простора на локацијама које су добили поједини инвеститори а нису их привели намени за десетак година.

"Решење је да плаћају много виши порез него остали, што треба да буде нека врста притиска на њих или да продају те објекте некоме ко жели да гради или да их заврши, јер недопустиво је да такви објекти стоје незавршени", каже Весић.

Примера прекорачења рокова градње у престоници је много - попут пословних објеката у близини Председништва и Скупштине Србије. Како РТС сазнаје, за њих су заинтересовани инвестициони фондови из Африке који су недавно постали и власници два тржна центра у престоници, Делта ситија и Ушћа.

"Постоји доста незавршених пословних центара као што су паметна зграда Tри листа дувана и ми сматрамо да је то следећи корак да ће инвеститори помоћи нашим локалним извођачима да направе и заврше те објекте", каже Урош Грујић из Америчке компаније за капиталне инвестиције ЈЛЛ.

Стручњаци за улагања у некретнине кажу да се мора створити законски основ како би се инвеститор натерао да заврши започети објекат. Ред у грађевинарству увели су Чешка, Пољска и Румунија, у којима више не постоји проблем вишегодишњих незавршених објекта. То се постигло строгим казнама, које су из године у годину биле све веће.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи