Кад искуства предака више нису довољна пољопривредницима

Кинеска пословица каже: ако мислите годину дана унапред – гајите кукуруз, 10 година – гајите воће, а 100 година унапред – едукујте нацију. За то је дошло време и у пољопривреди. Није више довољно памтити шта је радио деда, већ се морају пратити новине у семену, технологији, новим расама.

"Идем, посећујем кад год ми време дозвољава и кад имам финансијске могућности. То није лоше, али ништа не вреди кад су цене мале, а губици велики", каже сточар из Салаша Црнобарског Драган Марковић.

Сточар из Клења Синиша Савић каже да би се требало едуковати, али не по сваку цену. "Не треба нам на хиљаде инжењера, хиљаде произвођача, да сваки произвођач буде инжењер", рекао је Савић.

Неке општине за своје ратаре, воћаре и сточаре организују предавања.

"Поред тема у вези са субвенцијама, највише их интересују теме у вези са вештачким осемењавањем, негом домаћих животиња, исхраном домаћих животиња", истиче Марко Цавка из Пољопривредне стручне службе Кикинде.

Стање на терену – од 631.000 пољопривредних газдинстава чак 77 одсто бави се сточарством.

Знање о гајењу стоке више од половине сточара је стекло праксом. Мање од једног процента је завршило неки курс, а сваки трећи има средње образовање. Свега четири одсто сточара има вишу или високу стручну спрему.

"Уколико посматрамо ове који имају средњу стручну спрему, 2,5 одсто је оних који имају завршену пољопривредну школу, а од оних који имају завршен факултет, само један одсто има завршен пољопривредни факултет", каже Драгана Марковић из Одељења за пољопривреду РЗЗС.

Да би се ишло у корак са светом, а знања прихватала брже и боље, треба, тврде стручњаци, најпре реформисати школски систем.

Данило Томић из Одбора за село при САНУ каже да треба реформисати све – од осмогодишње школе, средњих школа, високих школа до факултета и докторских студија.

"Критички осврт на постојећи систем образовања мора бити усклађен са тржиштем рада и потребама прехрамбеног и пољопривредног сектора Србије у целини", каже Томић.

Борис Кузман с Института за економику пољопривреде каже да није циљ да произвођаче саветују како да сеју, јер они то знају већ генерацијама.

"Њихове чукундеде су радиле земљу, они могу много боље од нас да знају где и како да сеју, проблем се огледа у томе како да дођу до повољних финансијских средстава, како да направе квалитетан бизнис план", истиче Кузман.

Највише пољопривредника са високим образовањем је у Војводини, али и то је далеко мање од, на пример, Холандије, где њих скоро 90 одсто говори неки страни језик и редовно посећују стручне скупове у иностранству.