Нова финансијска структура света

У разговорима европских званичника у Бриселу доминирао је економски план, које су током викенда усвојиле земље чланице еврозоне, а којим су њихове владе "убризгале" око 2,2 милијарде евра у међународна финансијска тржишта.

Европске владе дале су гаранције за штедњу, три хиљаде милијарди евра за улоге грађана, али и банкама, како би поново почеле да позајмљују новац без страха од губитака.

Британски премијер Гордон Браун рекао је да би Међународни монетарни фонд требало да буде "поново изграђен" како би помогао у опоравку привреда широм света.

"Глобалне финансијске институције, успостављене 1944. године на Бретонвудској конференцији, морају да буду преобликоване да би користиле савременом свету, јер више нису способне да надгледају сложене односе финансијских центара", рекао је Браун.

Браун је такође позвао на употребу "механизма за рано упозоравање на симптоме кризе" у светској економији као и на јачу контролу пословања мултинационалних компанија.

Похвалио je улогу француског председника Николаса Саркозија, председника Европске комисије Хозе Мануел Бароса и Еврогрупе, у вођењу кординиране акције за помоћ банкама, која је "залечила уздрмано финансијско тржиште".

"Од критичне важности је да Америка, Европа и друге земље изађу са конкретним предлозима за решавање кризе", рекао је Хозе Мануел Баросо и додао да је "веома важно да се о томе разговара". "Добро је што имамо заједничке ставове око закључака које припремамо за данас", сматра Баросо.

Нови фондови за помоћ финансијском тржишту

Светска банка и јужноазијске државе, предвођене Јапаном, Кином, Јужном Корејом, прикључиле су се глобалним напорима за решавање финансијске кризе, креирањем фонда за помоћ банкама, вредног више стотина милијарди долара.

"Средства фонда, која ће укључити 10 милијарди долара помоћи Светске банке, могла би се користити за куповину лоших банкарских хартија од вредности и за докапитализацију финансијских организација и приватних компанија које су запале у тешкоће", објаснила је председница Филипина Глорија Аројо.

Аројо је изразила наду да би и друге међународне институције могле да потпомогну оснивање тог фонда, који би требало да заштити регионалну економију.

Преиспитати план ЕУ о штетним гасовима

Осам источноевропских земаља тражи да Европска унија ублажи ограничење загађења ваздуха како би се дало више слободе за деловање њихове привреде у условима светске економске кризе.

Лидери Пољске, Мађарске, Румуније, Бугарске, Словачке и три балтичке земље - Летоније, Литваније и Естоније желе да ЕУ преиспита циљ да до 2020. загађење ваздуха буде смањено за 20 одсто.

Источноевропски лидери наводе да су њихове земље већ смањиле емитовање штетних гасова и указују да је Европа суочена са "озбиљном финансијском и економском неизвесношћу".

Лидери тих осам земаља су на почетку дводневног самита у Бриселу рекли да ЕУ мора да обезбеди "економски развој за све земље чланице".

ЕУ је план о смањењу емитовања штетних гасова усвојила прошле године.