Петнаест мера за подстицање пољопривреде

Смањење субвенција за биљну производњу само је једна од мера чији је циљ да се подрже инвестиције, подстакну пољопривредници да остварују веће приносе и спрече злоупотребе, рекла је министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Министарка је поручила да ће влада и ресорно министарство настојати да увек изнађу начине и помогну пољоприведницима, што су, како је нагласила, и до сада чинили.

"Смањење субвенција за биљну производњу је само једна од 15 мера којима желимо да подстичемо пољопривреду и овде се не ради само о средствима, већ о опредељењу Владе и министарства да у овој години више него у претходним подржи инвестирање у ову област", рекла је Снежана Богосављевић Бошковић у емисији "Да, можда, не" на РТС-у.

Рекла је да су за сточаре остали исти подстицаји, а да су смањене субвенције само за биљну производњу, тако да су са 12.000 динара по хектару, пале на 4.000 динара.

Министарка је навела да министарство жели да се повећа обим производње и приносе, тако што ће се уложити у механизацију, али и кроз враћање уложених средстава у износу од 40 до 45 одсто.

"Примера ради, ако се неко одлучи да подигне воћњак у вредности од 20.000 евра, држава враћа 11.000 евра, ако се за наводњавање уложи 5.000 евра, држава враћа 3000 евра...", рекла је Снежана Богосављевић Бошковић.

Истакла је да је важна механизација и да се спроведу све агротехничке мере, будући да морамо да тежимо просечним приносима који се постижу у Европи.

"Ако уложимо у производњу, имаће корист пољопривредници и целокупна пољопривреда и економија, а ми ћемо се правилно и рационално односити према средствима која издвајамо", рекла је министарка.

Како је рекл,а мора се одговорно приступати планирању и смањење не значи да се током године неће мењати износ субвенција.

"Субвенције јесу сада три пута мање, али ми хоћемо да подржимо инвестиције и да пољопривредници постигну веће приносе, и новац ће бити усмерен за инвестиције. Важан је одговоран однос према расположивим средствима", рекла је министарка, истичући да претходна субвенционисања нису дала жељене резултате и да су зато приноси нижи него што их постижу пољопривредници у Европи.

Истакла је да већина пољоприведника одлично разуме ове мере и даје им подршку.

Шеварлић: Најнижи ниво аграрног буџета

Саветник за агропривреду Економског института у Београду проф. Миладин Шеварлић рекао је да се не слаже са тиме и навео да се "без горива не може обавити ниједан процес пољопривредне производње".

Проблем је, како је оценио, дугорочан и навео да је ова Влада само наставила политику досадашњих.

"До сада је сваки аграрни буџет био мањи пет одсто од укупног буџета и то је наставила и ова влада, и довела га ове године до најнижег нивоа", истакао је он.

Само по том основу, ове године закинуто је 15,5 милијарди динара, каже Шеварлић.

"Са оваквом политиком ми српске домаћине у погледу субвенција доводимо на ниво такозваног уздржног оброка", рекао је професор Шеварлић у истој емисији.

Пољопривредник и координатор Аграрног форума из Панчева Зоран Сефкеринац рекао је да је пољопривредницима најбитније да је буџет предвидив.

"Ми смо се 2011. године борили за то да се усвоји закон који ће предвиђати да субвенције буду предвидљиве", рекао је Сефкеринац и додао да је сваки добар пољопривредник до сада користио субвенције на прави начин.

Од тог износа, како је објаснио, 25 одсто одлазило је за минерално ђубриво, 25 одсто за гориво, а 50 одсто давања су коришћена за улагање у производњу.

Смањење субвенција, како каже, свакако ће утицати, јер су пољопривредници већ испланирали да тих 12.000 динара усмере у производњу.

"Проблем представља и то што имамо најскупље гориво и сигурно је да ће се смањење субвенција осетити нарочито у том погледу што ће агротехника бити смањена, као и примена минералног ђубрива", навео је Сефкеринац.