Шта је са обећаним новцем ЕУ за ратаре?

Од идеје где би уложили новац до тога да он на рачун легне из европских фондова за Рурални развој, много ће воде протећи, сумњичави су пољопривредници.

Председник Удружења пољопривредника Суботице Мирослав Киш каже да пољопривредници знају да морају прво имати своја средства да би завршили инвестицију.

"Да бисмо завршили ми морамо имати паре које немамо, зато треба да имамо помоћ државе коју немамо", рекао је Киш.

Ратаре брине што су досадашњих 12.000 динара по хектару умањени на 4.000.

"То је за нас неприхватљиво да нема никаквих мера по питању регресираног горива, то нигде у окружењу није пракса", рекао је Kиш.

Нова пракса, кажу у Министарству пољопривреде служи да се аграрни буџет растерети давања која немају ефекта. До сада су новац добијали и они који не обрађују земљу. Али су зато издвајања за инвестиције повећана.

У Министарству кажу да саму пољопривредну политику чекају тешке реформе, и да је важно да не буду оштећени произвођачи у укупној суми.

"Ратари ће сигурно бити корисници и ових инвестиционих средстава који омогућавају и обнову механизације и прикључних машина и дизању складишних капацитета, све оно што може да допринесе јачању њихових капацитета, свега онога што може да унапреди ефикасност како та умањења директних плаћања не би имала неких ефеката на производњу", рекао је Драган Мирковић, помоћник министра пољопривреде.

Подсећају да ће пљопривредници од половине године моћи да конкуришу за новац европске уније. Али - за то им треба новац на рачуну за пун износ пројекта, да би им половина, по његовој реализацији, била рефундирана. За све што је плаћено мора да се испостави рачун. Потребан је и доказ о власништву или закупу земље, бизнис план. Додуше нешто једноставнији за инвестиције мање од 50.000 евра.

Горан Ђаковић из Удружења пољопривредних новинара "Агропрес" рекао је да ако желите да се бавите пољопривредом, а мали сте произвођач, ово је једина прилика да постанете средњи или већи пољопривредник.

"Морате све напоре да уложите да размислите како да дођете до средстава, да ли ћете да продате старе пољопривредне механизације, да узмете кредит за ону половину коју ви финансирате", рекао је Ђоковић.

Србија може да рачуна на бесповратна средства од 175 милиона евра до 2.020. А у Министарству пољопривреде сабирају и још 25 одсто издвајања из домаћег буџета и остатак који додају сами произвођачи.

"Долазимо до 400 милиона евра инвестиције у воће и поврће, млеко и месо до 2.020 године и тако ћемо растеретити домаћи буџет и тако ћемо средства учинити доступнијим малим газдинствима" рекао је Мирковић.

Потрудиће се, кажу, да конкурсна документација буде што једноставнија да би сваки пољопривредник могао да је савлада. Газдинства у планинским крајевима и млађи од 40 година, могу да рачунају на додатних пет одсто средстава из ИПАРД фонда.