Отворен "Прокоп" после 40 година

Александар Вучић је означио отварање "Прокопа" тако што је у станицу дошао са сарадницима новим "Штадлеровим" возом, који ће од данас саобраћати на линији Београд – Нови Сад.

Председник Владе Србије изјавио је да је отварање станице "Прокоп" доказ да Србија и њени грађани, када су вредни и када постоји план, могу све да ураде.

"Коначно смо стигли, путовање је трајало дуже од 40 година, радови су завршени у року и сада имамо одакле да кренемо даље, а овде је реч о покретању целе земље", изјавио је Вучић отварајући нову железничку станицу "Прокоп".

"Београд-центар је завршен, стигли смо и имамо одакле да кренемо даље, овде се бавимо планом, брзином и циљем, и овде се не ради о возовима, већ о Србији", поручио је премијер.

Према његовим речима, данас у Прокопу није реч о возовима, већ о покретању земље, о њеној сатници, која је прецизна.

Коначно "знамо куда идемо и где ћемо стићи", рекао је Вучић, правећи метафоричну паралелу са покретањем Србије.

Вучић је рекао да отварање "Прокопа" показује да све може да се уради кад су грађани вредни, кад постоји план, те да и огромни пројекти могу да постану реалност кад се размишља о деци и будућности.

"Задовољан сам што на свим људима који желе добро својој земљи, и који гледају у будућност, и који своју будућност виде у Србији могу да видим осмех и задовољство", рекао је Вучић.

Премијер је рекао да је читао о железници и застао на цитату да није све у путовањима и да озбиљан човек мора негде и да стигне.

"Зато сам данас овде, да вам кажем да смо коначно стигли, путовање је трајало дуго, више од 40 година, мењали смо и возове и машиновође и кочничаре, стајали на успутним станицама, каснили, клацкали се, гурали, били убеђени да не знамо куда идемо и зашто, неки пут се шверцовали, плаћали скупљу цену, чекали, надали се, али имали смо и чему", рекао је Вучић.

Према његовим речима, у последњих 420 дана у року је завршена реконструкција станице Београд-центар.

"Стигли смо и имамо одакле даље", рекао је Вучић. Навео је да није реч о железничкој станици и о доласцима и одласцима возова, већ о покретању земље, њеном тачном и прецизном возном реду у будућности, дисциплини оних који управљају, уређености и пристојности вагона, особља и путника.

Вучић је оценио да је тешко и у Европи наћи лепе возове какве има Србија.

"Ми данас овде можемо мирно да кажемо да тачно знамо куда идемо и где ћемо стићи. И ко год види 'Прокоп', знаће о чему причам и знаће да то нема везе са политиком", рекао је Вучић.

Воз који смо покренули треба да превезе и оне на левој и на десној страни, и оне у центру па чак и слепе путнике, мора да буде брз и да стиже на време, једино што свако мора платити карту, рекао је Вучић.

"Од те карте, ја који себе не доживљавам као ништа више од кондуктера који ноћу чита, имам обавезу да издвојим за нове пруге, станице, школе, болнице, путеве и мостове, за све оно што није грађено, а за шта ја и други чланови Владе имамо огромне планове и што смо умногоме урадили", рекао је Вучић.

Премијер је навео да је то карта за улазак у свет и у Европу и позвао грађане да крену тим возом, јер неће бити кашњења. Он је навео да је у року и на време, без дана кашњења, направљено оно у шта су многи сумњали.

Вучић је, наводећи да ће станица у потпуности бити завршена до 2018. године, годину дана пре рока, рекао да ће то бити једна од најлепших станица у Европи.

"Ми са Европом и најлепшим градовима треба да се поредимо", рекао је Вучић.

Србија има план и будућност и на том путу нико не може да је заустави, рекао је Вучић.

"Ово је ваша имовина, хвала вам на томе што ову земљу волите и подржавате и захваљујући вама, овакви резултати су могући. Србија ће радити и грабити напред", рекао је Вучић.

Очекује се да ће за потпуно измештање железничке станице из центра града у станицу "Прокоп" бити потребно годину дана.

У функцији је осам колосека који су изграђени по европским стандардима, као и пет перона па је "Прокоп", који се до сада користио за возове градске железнице односно "БГ воз", отворен и за пријем и отпрему путника возова на релацији Београд – Нови Сад – Београд.

На тој линији ће саобраћати нови "Штадлерови" електромоторни возови, а кроз "Прокоп" ће наставити свакодневно да саобраћа 105 "БГ возова".

Завршетком ове фазе омогућено је одвијање железничког саобраћаја у станици на осам од укупно десет пројектованих колосека, као и пријем и отпрема путника на пет од укупно шест перона, са свим потребним пратећим радовима за организацију и контролу саобраћаја возова и путника.

Испуњен је предвиђени рок за завршетак радова, који је био 420 дана, а 25,8 милиона евра, колико износи вредност уговора, обезбеђено је из кредита Кувајтског фонда за арапски економски развој. Пројекат је урадио Саобраћајни институт ЦИП.

Радове на првој фази извео је конзорцијум са "Енергопројектом" на челу, а обухватили су, између осталог, изградњу трећег, четвртог, седмог и осмог колосека, реконструкцију постојећег деветог и десетог колосека.

Радови на реконструкцији железничке станице Београд-центар у Прокопу почели су 3. децембра 2014. године.

Урађено је шест станичних колосека – 3, 4, 7, 8, 9 и 10 укључујући и четири такозвана извлачњака, а колосеци 5 и 6 и колосек у зони перона изграђени су и пуштени у саобраћај 2010. године, као и први и други колосек, за које је завршен доњи строј, извршена набавка материјала и опреме за каснију уградњу колосека.

На пет од укупно шест перона обављени су грађевинско-занатски и инсталатерски радови, као и два путничко-пртљажна потходника – дедињска и сењачка страна.

Радове је изводио конзорцијум фирми окупљених око "Енергопројект Опреме", а у чијем саставу су још "Енергопројект Нискоградња", "Енергопројект Високоградња", ЗГОП и АЖД.

Радови су обухватили и електроенергетске инсталације и телекомуникационе системе у потходницима и на перонима.

Уведен је информативни систем за обавештавање путника, а завршено је и санирање хидроизолација на плочи коте 105, затим контактна мрежа и градња четири трафостанице, диспечерски уређаји и локална кабловска мрежа, осигурање станице Београд-центар, као и распутница Карађорђев парк и Дедиње електронским сигнално-сигурносним уређајима и реконструкција станичне поставнице.

Наредна фаза укључује изградњу станичне зграде, саобраћајног и путничког прилаза са ауто-пута Е-75 и ободних градских саобраћајница, као и пратеће инфраструктуре.

Такође, предвиђено је да се у "Прокопу" на плочи подигне горњи спрат станице, на коме ће се налазити комерцијални и други садржаји површине веће од 100.000 квадратних метара.

Радови на терену почели 1977. године 

Градња станице у Прокопу траје још од 1974. године, када је заживела као идеја тадашњег градоначелника Бранка Пешића, али од 1996. године није било радова.

Радови на терену су започети 1977. године, али је убрзо прекинута због недостатка финансијских средстава, затим је 1990-их настављена и прекинута поново 2000. године.

На тендеру 2005. победио је мађарски "Тригранит", са којим су преговори прекинути јер је између осталог тражио да му буде уступљено право градње на месту садашње железничке станице, односно у Савском амфитеатру.

Станица "Прокоп" је део Београдског железничког чвора и представља центар железничке мреже Србије.

Изградњом путничке станице Београд-центар у Прокопу, техничких станица у Земуну и Кијеву, Робно-транспортног центра у Макишу и обилазне пруге Бели Поток – Винча – Панчево, теретни систем и нови путнички систем стављају се у функцију по концепту чвора.