Зарада од извоза ИТ технологија претиче пољопривреду

У последњих пет година ИТ сектор је продао свету услуге за више од милијарду и 200 милиона евра, а извоз је порастао два и по пута.

Извоз софтвера 2010. године вредео је 127 милиона евра, 2012. са 222 милиона евра изједначио се с извозом малина, а 2014. са 324 милиона евра достигао је извоз кукуруза.

Сава Савић из Министарства трговине и телекомуникација наводи да се може очекивати између 350 и 400 милиона евра прихода од извоза ИТ услуга и софтвера. "Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) су препознате као стратешки сектор у Србији, а ИТ индустрија на тај начин постаје доминантна привредна грана", додаје Савић.

Тренутно 180 компанија извози софтвер из Србије. Оне запошљавају пет и по хиљада људи.

"Процењујемо да ће број ИТ компанија расти и у наредном периоду, сходно томе биће потребно још доста запослених и већ сада се говори о томе да су то цифре од неких десетак хиљада стручњака које су потребне да би компаније у Србији расле на одговарајући начин", наводи Марина Благојевић из Кластера ИКТ мрежа.

Највише се извози у Немачку, Сједињене Државе, Велику Британију и скандинавске земље.

ИКТ консултант Петар Кочовић истиче да компаније штеде новац тако што не плаћају стручњаке у својим земљама, него плаћају одличне стручњаке у другим земљама као што је Србија. "Пуно младих је зато остало у Србији. Наравно, они најбољи и који желе да раде за највеће компаније као што су "Епл", "Гугл" и "Мајкрософт" иду у централе у САД или велике развојне центре", каже Кочовић.

Сваке године факултете заврши око хиљаду стручњака за информационо-комуникационе технологије, што је недовољно.

Декан Електротехничког факултета Зоран Јовановић наглашава да тај сектор има потенцијал за неограничено запошљавање. "Захтеви светског тржишта су такви и у земљи у којој је највећи проблем незапосленост имамо струку где можемо да запослимо неограничен број људи", каже Јовановић

Међутим, како истиче, проблем је недостатак таквих стручњака. "Он је везан и за традиционалну уписну политику и недостатак кадрова у самом образовању", указује Јовановић.

Већина факултета има проблем и са простором. Иако су потребни на тржишту, иако највише средњошколаца конкурише на ФОН, Математички и друге факултете где се школују ИТ стручњаци, уписне квоте се не прилагођавају тржишту.