Петровић: Још једна година економских изазова

Прошла година била је преломна због реформи које су морале да се спроведу, али ће привреда ове и следеће године, кажу у Влади Србије, имати бржи раст од два, односно три одсто БДП-а. Најављује се више путева, веће плате и пензије, више инвестиција, бољи рад јавних предузећа.

Гостујући у Дневнику РТС-а, председник Фискалног савета Павле Петровић каже да је у смањењу дефицита постигнут добар резултат, али да је рано да се прогласи да је тај проблем окончан. 

Како бисте оценили 2015. годину - да ли су у праву они који кажу како смо се надали добро смо се удали?

-Од укупног планираног смањења дефицита за три године у овој 2015. години остварено је 60 одсто. Тај резултат је постигнут пре свега смањивањем плата и пензија, а додатно је помогла и нешто боља наплата пореза.

Шта Србију чека у 2016?

-Ова година као и 2017,  иако изгледа да преостаје лакши део посла и да је највећи део урађен прошле године, биће значајан изазов, зато што су највеће мере као што су смањење плате и пензије, већ искоришћене тако да преостају друге мере а то је рационализација броја запослених у државној управи као и контрола замрзавања плата и пензија који треба да дају резултат у 2016. и затим 2017. години. Било би преурањено прогласити да је проблем с дефицитом окончан и да можемо да попустимо у фискалној консолидацији.

Да ли имамо разлога да страхујемо од раста јавног дуга?

-Постоји опасност да јавни дуг настави да расте. Ако се довољне уштеде не постигну у 2016. и 2017. години може да се деси да се дефицит трајно стабилизује, у том случају би јавни дуг наставио да расте и може да се деси да се дефицит стабилизује, јавни дуг да расте и тиме би се удаљили од циља, и поново могли да будемо пред кризом јавног дуга.

Шта је највећи изазов и највећа претња да се планови Владе не остваре?

-Највећа опасност и изазов јесу реформе јавних предузећа, реструктурирање, реформа и рационализација броја запослених и повећање јавних инвестиција. Планови су донети, није се променило нешто. Слични су планови постојали и за 2015. Мало је урађено. Сада постоје конкретнији планови као што је смањивање броја запослених у ЕПС-у за 1.000, у Железници за 2.700, али тек ћемо видети да ли ће се остварити.

А шта ће бити на микроплану - односно у новчаницама сваког од нас, хоћемо ли и ко имати више пара?

-Више не може да се очекује. Раст ће следеће године бити око 1,7, а то је недовољно да се повећа потрошња. Стагнираће вероватно око нуле.