Микрокредити и како до њих

Први пут за микрокредите чули смо кад и за нобеловца Мухамеда Јунуза, који је творац концепта давања микрокредита најсиромашнијима. И гле чуда, кредит од сто долара сви су враћали уредно, и то са каматом. Код нас микрокредити се могу најлакше добити за услужне делатности, било да је реч о перионици тепиха, опреми за продавнице или радионици за прављење колача.

"Сав овај фонд којим располажемо је у суштини намењен да помогне малим предузетницима да покрену своје мале бизнисе јер иначе за тако нешто имају много потешкоћа да добију средства од банака", каже Милена Гојковић, директор "Микрофинансирања".

До сада је у Србији одобрено око 21.000 микрокредита у износу од 30 милиона евра. Посао је на тај начин обезбедило око 24 хиљаде људи, а просечан износ позајмица је од 1.400 евра, на рок отплате од две године.

"Управо су тај концепт виделе владе појединих држава па су инвестирале у то јер су закључиле да су банке постале кочнице једног привредног развоја и једног лакшег функционисања тог финансијског сектора", наводи Душан Узелац са сајта Каматица.

За сада се микрокредити одобравају искључиво преко банака, а контролу новца обављају донатори УНХЦР и порески органи. За експанзију микрокредита попут европских земаља потребан је закон, а контолу би обављало министарство финансија.

"Закон о микрокредитирању би омогућио лагоднији финансијски пројекат где би се микро предузећа, почетници у предузетничком бизнису могли укључити у финансирање својих идеја и бизниса које сада тешко могу да остваре јер не постоје алтернативни облици финансирања", истиче Аелександар Грачанац из Привредне коморе Србије.

У ширењу микрокредита могли да се прикључе и грађани, јер би улагањем новца у микрофинансијске институције остваривали већу добит него давањем новца на штедњу.

Предузетници би уз мање папира лакше добијали позајмице, а враћање би гарантовали хипотекама на опрему или непокретности.