Србија по индексу конкурентности на истој позицији као лане

Министар привреде Душна Вујовић изјавио је да није изненађен резултатима истраживања, али је приметио да оно више мери импресије привредника, него што мери њихово предвиђање, те је констатовао да је Србија земља која је у фази преокрета негативних трендова, због чега и очекује да ће наредни резултати бити значајно бољи, пренео је Танјуг.

Представљајући овогодишње резултате, Светозар Танасковић истразивач ФРЕН-а (Фондација за развој економске науке) констатовао је да су највећа погоршања, по оцени менаџера, на основу чијег мишљења је и рађена листа, забележена у три сегмента - квалитет инфраструктуре, софистицираност пословања и развијеног финансијских тржишта, док су највећа побољшања остварена у здравству и основном образовању, као и макроекономском окружењу.

У области здравства позитивни помаци су, како је навео, остварени у погледу броја оболелих од туберкулозе, а у основном образовању у погледу повећане стопе уписа у основне школе.

Говорећи о томе како су менаџери оценили макроекономско окружење, он је рекао да су се позитивне оцене односиле на просечну годишњу стопу инфлације.

"Просечна стопа годишња инфлације је смањена у односу на претходни извештај толико да се сада Србија налази на првој позицији од 140 земаља. Сви остали макроекономски индикатори, као што су кредитни рејтинг земље, ниво штедње у проценту БДП-а, буџетски дефицит, јавни дуг су погоршани", навео је он и додао да су сви ови подаци узимани у обзир на основу статистике за 2014.годину.

Министар финансија Душан Вујовић рекао је да му "није драго што резултати нису бољи", али је нагласио да су менаџери анкету попуњавали у априлу и да су утиске о Србији износили на основу макроекономских показатеља за 2014. годину, сигуран да ће следећи извештај бити много бољи.

Говорећи о томе колико се тренутно ситуација изменила у односу на 2014. годину министар је подсетио да је буџетски дефицит на крају децембра 2014. године износио 6,3 одсто БДП-а, а да на данашњи дан дефицит централне државе износи 1,33 одсто БДП-а, а да је укључујући и остале нивое власти дефицит мањи од два одсто.

Министар је такође указао да анкета не мери ни кретање БДП-а што је такође значајан показатељ, а Србија је, како је навео, ове године успела да преокрене ту путању тако што ће БДП од минус 0,5 порасти на плус 0,5 одсто, са тенденцијом раста до један одсто.

Он је навео и да ће задуживање Србије ове године бити мање за око 600 милиона евра у односу на план, што овај извештај такође није узео у обзир.

Упитан како коментарише то што су привредници анкету попуњавали у априлу, а кључни реформски закони, попут Закона о раду, затим стечају и приватизацији донети још лане, он је рекао да се ефекти ових прописа још нису у пуној мери испољили.

Директор ФРЕН-а Јелена Жарковић Ракић изјавила је да овај извештај зависи више од тога шта менаџери кажу него од тврдих статистичких података.

Као пример, она је навела да менаџери о квалитету инфраструктуре дају толико ниску оцену да Србија постаје упоредива само са неким афричким земљама, што како је навела није одраз реалног стања.

Извршни директор Српске асоцијације менаџера (САМ) Јелена Булатовић оценила је да ће следеће године ова листа конкурентности остварити позитивни помак на основу ефеката закона о раду, планирању и изградњи и других реформских закона.

"Ефекти Закона о раду се још не примећују толико, али је свакако сада флексибилније запошљавање и отпуштање радника", оценила је Булатовић.