Енергетска заједница – регионално повезивање кључно

На енергетском скупу поводом 10. годишњице Енергетске заједнице земаља југоисточне Европе, премијер Александар Вучић оценио је да је процес евроинтеграција изузетно значајан за Србију и да је наша земља била међу онима који су први потписали уговор о формирању Енергетске заједнице, преноси Танјуг.

Наводећи да та заједница предвиђа и прилагођавање националних стратегија у циљу развоја и промоције економског и еколошког развоја у области енергетике, премијер је констатовао да је Србија међу водећим земљама на пољу енергетике у региону, али и упозорио да ту област није лако развијати по стандардима ЕУ.

Отварање и развој регионалног тржишта је процес који је почео и требало би да омогући пословање у енергетском систему по тржишним условима, навео је и додао да је захваљујћи географском положају преносни енергетски систем Србије кључан за добру повезаност струјом и гасом у целом региону.

Говорећи о приоритетима премијер Србије је указао на "Трансбалкански коридор" чијом ће реализацијом бити испуњена три циља из европских директива, а то су, повећање безбедности снабдевања, интеграција производње обновљивих извора енергије и успостављање унутрашњег европског тржишта.

Као четврти у том низу од великог значаја за регион Вучић је напоменуо изградњу 400 киловолтне трафостанице између БиХ, Црне Горе и Србије...

Како је рекао, ради се о инвестицији вредној око 48 милиона евра, а чија се реализација очекује током 2018. године. Подсетио је да је приоритетни пројект за Србију изградња гасне интерконекције са Бугарском, упозоривши да наша земља осим снабдевања из Берегова нема алтернативне токове снабдевања гасом.

У том смислу Вучић је обраћајући се високим представницима ЕУ навео да тај пројекат Србија не може извести сама, без помоћи ЕУ.

Рама: Енергетско повезивање од виталног значаја

Премијер Албаније Еди Рама поручио је да је енергетско повезивање региона од виталног значаја за развој тих земаља појединачно, али и за енергетску стабилност читаве Европе.

На свечаности поводом десетогодишњице од оснивања Енергетске заједнице, Еди Рама је рекао да је након тога и 60 година од почетка процеса европске интеграције потребно поново оживети идеје Роберта Шумана и посебно истакао значај сектора енергетике у том смислу, преноси Танјуг.

Наводећи да је и на Самиту много било речи о томе како де се регион интегрише и повеже са ЕУ, Рама је рекао: "У енергетском сектору то није недостижна визија".

Подсетио је да је у његовој земљи дуго у прошлости владао принцип да је на енергетском плану све дато од Бога и да је ситуација била драматична, али да је од 2013. године, када је он постао премијер, почела реформа тог сектора.

"Доносили смо тешке одлуке, али другог избора није било", рекао је Рама и додао да је извршена реформа електроенергетске компаније, а након тога се почело са реструктурирањем и реконструкцијом енергетског сектора.

"Уз помоћ Енергетске заједнице и међународних финансијских институција ојачали смо ту компанију и сектор, а и прва смо земља у региону која је усвојила закон који уважава Трећи енергетски пакет ЕУ", рекао је Рама.

Захвалио се представницима Енергетске заједнице на конкретној помоћи наводећи да је Албанија друга у региону по хидропотенцијалима, али да је то све до сада био терет и проблем.

Арбузов: Потребан заједнички приступ

Заменик украјинског премијера Сергеј Арбузов је истакао да је потребан заједнички приступ енергетској безбедности, посебно имајући у виду, како је рекао, "руску окупацију" главне индустријске области на истоку земље, што има изузетно негативан утицај на инвестиције и привреду.

Апеловао је на Русију да не користи гас као средство политичког пристиска, а говорећи о помоћи и подршци Енергетске заједнице Украјини истакао да превазилази енергетски сектор и да представља помоћ украјинском народу у једном од најтежих тренутака у њиховој историји.

Како се у Украјини тренутно одвија реформа сектора снабедевања гасом, он је рекао да његова земља жели да у том процесу учествују европске компаније.

Учесницима се обратио и комесар за проширење Јоханес Хан, који је честитао члановима Енергетске заједнице на јубилеју, рекао да треба да остану заједница и у наредних десет година и обећао даљу подршку Европске комисије.

Уговор о формирању Енергетске заједнице земаља југоисточне Европе потписале су, 25. октобра 2005. године у Атини, представници Србије и Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и привремена мисија УН за Косово, чиме је дефинисано тржиште електричне енергије и природног гаса.

Уговором је створен јединствен, стабилан и регулаторни оквир за прекограничну трговину енергијом јер су земље потписнице прихватиле важећа општа правила у области енергије која се односе и на заштиту животне средине и конкуренцију.

Када се Енергетска заједница југоисточне Европе и формално прикључи ЕУ биће створена трећа највећа енергетска заједница после ОПЕК-а (Организација земаља извозница нафте) и ИАЕА (Мђународна агенција за атомску енергију).