Сенат за спас

Предлогом закона, за који су гласала 74 сенатора док их је 25 било против, америчкој влади ће се омогућити употреба 700 милијарди долара државног новца за откуп лоших зајмова које су банке дале кредитно неспособним особама.

Отклањање лоших зајмова из пословних књига створило би услове за постепено оздрављење банкарског система.

Пакет мера је пре гласања допуњен одредбама о пореским олакшицама за мала и средња предузећа и пореске обвезнике средње класе, у износу од 110 милијарди долара, а влада такође преузима обавезу да ће у случају пропасти неке банке исплатити штедне улоге грађана у висини до 250 хиљада долара, док је до сада гарантовала само улоге до 100 хиљада долара.

Гласању су присуствовала оба председничка кандидата, републикански сенатор Џон Мекејн и демократски сенатор Барак Обама, коју су прекинули своје кампање како би учествовали у круцијаном гласању и гласали за усвајање пакета мера.

Амерички председник Џорџ Буш похвалио је усвајање закона и блиску двостраначку сарадњу у Сенату.

"Верујем да закондавци из обе странке у Представничког дому могу да усвоје измењени закон. Амерички грађани очекују, а наша економија захтева да Представнички дом усвоји тај добар закон и пошаље ми га на потписивање", нагласио је Буш.

Bођа већине у Сенату, сенатор из Неваде, демократа Хари Ридрекао рекао је након гласања да очекује од Представничког дома усвајање закона.

Лидери у Сенату надају се да ће допуна плана пореским олакшицама и одредбама о повећању износа штедње који држава гарантује, помоћи да се придобије више гласова републиканаца.

"Врло напорно радимо како бисмо усвојили план који ће стабилизовати нашу економију", рекао је вођа већине у Представичком дому Стени Хојер.

"Потребно нам је 100 републиканских гласова за усвајање закона. Нисмо их добили у понедељак, а надамо се да ће руководство републиканаца моћи да придобије подршку својих чланова овог пута", рекао је Хојер.

Представнички дом Конгреса у понедељак је одбацио план, након чега је у Њујорку забележена највећа распродаја акција од 11. септембра 2001. године, а забележен је и рекордан пад берзанских индекса.