Због светске кризе скупљи кредити у Србији

Говорећи о утицају светске финансијске кризе у САД и ЕУ на кретања у Србији, Јелашић је рекао да треба очекивати раст камата због скупљег капитала у иностранству.

Гувернер Народне банке је објаснио да Србија умногоме зависи од директних страних инвестиција, које се одражавају и на понуду и на потражњу девиза, а то опет значи да у нашем случају мања задуживања у иностранству и мање инвестиција могу довести до раста курса евра.

"Криза на међународном финансијском тржишту је већ допринела расту референтне каматне стопе и смањењу обима кредита, као и смањеној могућности задуживања на међународном финасијском тржишту и на одлагање приватизационих тендера," рекао је Јелашић.

Гувернер НБС је указао да ће у Србији најбољи одговор на међународну финансијску кризу бити рестриктивна монетарна и фискална политика.

Јелашић је изразио оптимизам у погледу негативних утицаја кризе на финансијским тржистима у свету на домаћа кретања, рекавши да НБС располаже са довољно девизних резерви да би могла да брани курс динара и стабилност цена.

Гувернер НБС је навео да се ефекти те кризе већ увелико осећају у Србији преко смањеног интересовања за учешће у приватизацији домаћих предузећа где потенцијални купци из иностранства или нуде ниже цене или одустају од куповине као што је то случај са "ЈАТ ервејзом".

У уводном излагању на годишњој конференцији Рајфајзен банке, Јелашић је рекао да међугодишња инфлација у септембру први пут била 9,9 одсто, али да, нажалост, циљ НБС да базна камата буде у границама од три до шест одсто неће бити испуњена јер је већ достигла 10,2 одсто у септембру.

Јелашић је оценио да ће базна камата тек средином следеће године бити смањена у границама од три до шест одсто.

Поручујући да грађани немају разлога да евентуално повлаче депозите из банака јер су оне, ипак, најсигурније, Јелашић је обећао да ће централна банка својим механизмима утицати на смањење банкарских маржи за кредите и грађанима и привреди.