Конгрес одбацио пакет помоћи за "Вол стрит"

Представнички дом Конгреса, са 228 гласова "против" и 205 "за" одбацио је план администрације председника Џорџа Буша усмерену ка спасавању банкарског система, али је доњи дома парламента САД, неочекивано, одбацио предложено решење изазивајући нови талас панике на њујоршкој берзи.

Председник Буш, одмах после пропасти његове иницијативе у Конгресу, сазвао је економске саветнике и конгресмене како би "одредили наредне кораке" у покушају да се криза реши. "Очигледно, разочаран је оваквим исходом", рекао је портпарол Беле куће Тони Фрато.

Неусвајање пакета спасоносних мера "Њујорк тајмс" је оценио као катастрофалан пораз председника Буша, који ће у наредним данима, односно до среде, покушати да још једном мобилише присталице избављења финансијских шпекуланата.

Вредност акција је, у међувремену, наставила да се "стропоштава", при чему је "Дао џонс" изгубио око седам одсто вредности, док су остали берзански индекси прошли још горе. Пад цена забележен је и на тржишту нафте, пре свега због страха од рецесије.

На цени су, као за свих великих криза, били злато и обвезнице америчког трезора.

Највећи амерички залог у историји добио је, претходно, подршку оба председничка кандидата, Обаме и Мекејна, те најважнијих когресмена демократа и републиканаца.

"Без овог спасилачког плана, трошкови по америчку економију били би катастрофални", рекао је Буш, уверен да ће план и друге мере Министарства финансија повратити снагу и стабилност америчком финансијском тржишту и препородити економију земље. "Конгрес може да пошаље снажан сигнал домаћем и иностраном тржишту брзим усвајањем плана".

Министар финансија Хенри Полсен је уверен да ће план стабилизовати посрнуло финансијско тржиште и најављује да ће приоритит бити спасавање националних банака од пропасти, чак и уз ризик да порезници не добију најповољнију цену за неликвидну активу коју влада купује.

Међутим, питање је да ли ће пакет Бушове администрације повратити веру у посрнуло тржиште и спречити дубљу економски кризу.

Републиканци су били главна препрека усвајању плана јер се противе огромној потрошњи државног новца непосредно пред изборе, сматрајући да план уводи државу у социјализам. 

Ипак, сенатор из редова републиканаца Џад Грег подржао је план и рекао да очекује да ће га Конгрес усвојити чиме је најавио промену става републиканаца и велики консензус.

Конгрес је инсистирао на јачој контроли новца од оне коју је желела Бела кућа.

Представници обе партије у Конгресу издејствовали су гаранције за порезнике и мере које ће обезбеити да влада поврати уложено уколико се тржиште опорави и цена некретнина скочи.

Председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси истакла је да је Конгрес урадио све да поправи лош владин програм.

"Овде се не ради о спасу "Вол стрита", већ о преузимању одговорности и контроле над тржиштем како би могли да препородимо нашу економију и заштитимо имовину обичних Американаца , због чега се осећам много боље", рекла је Пелоси.

Владин пакет од  700 милијарди долара подељен је на три дела.

Прва транша од 250 милијарди долара ће бити додељена одмах након усвајања закона, док би наредних 100 милијарди било употребљено уколико председник процени да је то неопходно.

Преосталих 350 милијарди долара могли би да се употребе једино ако Конгрес то одобри.

План такође дозвољава да влада откупи активе локалних власти, малих банака и  пензионих фондова.

Спровођење плана је у рукама Министарства финансија, а специјални орган Конгреса и независни инспектор вршиће детаљну контролу његове примене.

Национализација банака у Европи

Да криза у САД има глобални карактер, показује одлука Влада Белгије, Холандије и Луксембурга да национализују највећу белгијску банку "Фортис".

Владе ових држава одлучиле су да посрнулу финансијску организацију, која запошљава преко 85 хиљада радника, спасу улагањем 11.2 милијарде еура у куповину њених акција.

Руководство "Фортиса" је још у јуну саопштило да банци недостају свежа, ликвидна средства, а ситуација је постала крајње драматична протекле недеље, након великог пада акција банке и настале панике међу улагачима који су масовно почели да дижу своје улоге.

Холандски министар финансија Воутер Бос је указао на обавезу Бенелукса да сачува банку као што је "Фортис", "у временима која су тешка попут садашњих".

"Владе земаља Бенелукса нису имале другог избора, јер је позиција "Фортиса" постала врло рањива", додао је Бос.

Министарство финансија Велике Британије потврдило је данас да ће преузети 50 милијарди фунти тешке хипотеке и зајмове, проблемима оптерећене хипотекарне компаније "Бредфорд и Бингли" како би очувало финасијску стабилност Британије.

Такође ће министарство утрошити 18 милијарди фунти да убрза продају пословања компаније на сектору депозита, шпанској банкарског групи "Сантандер".

Обзервер: Крај америчке доминације

"У току је не само велика економска криза, већ историјска геополитичка промена, у којој се равнотежа моћи у свету неповратно премешта, а последице те промене ће по САД и свет бити велике као и последице пада берлинског зида по Совјетски Савез", оцењенио је британски "Обзервер".

Политички стручњак Џон Греј пише да је Америка изгубила доминацију нарочито на глобалном нивоу, где је због национализације важних делова финансијског система уништила сопствено веровање у слободно тржисте.

"Америка је одувек заступала једну економску политику за себе, а другу за остатак света, а сада ће управо земље које су одбациле амерички модел веома нестабилног капитализма обликовати економску будућност САД", истиче Греј.

"Ратови и дугови веома често одређују судбину империја, па ће тако бити и сада", сматра овај аналитичар.

Греј је оценио да су рат у Ираку и "кредитни мехур од сапунице" фатално угрозили америчку економску доминацију, па ће после кризе, нове силе у развоју куповати оно што преостане од разрушеног америчког финансијског система.