Ревизори немају услове за рад

На годишњицу оснивања Државне ревизорске институције, Сретеновић је рекао да та институција још нема адекватне просторије за рад и да има свега 10 запослених, од којих су само двоје врховни ревизори, а према Правилнику о унутрашњој организацији треба да има 117 запослених, од којих 80 одсто мора да буду са високом стручном спремом.

Он је додао да им је тек пре неколико дана дато да користе једну просторију у Скупштини Србије, уз обећање да ће питање њиховог смештаја и опреме бити решено тек у новембру и напоменуо да је тек после састанка код председника Републике Бориса Тадића започето са решавањем проблема те институције.

Томе је претходило узалудно обраћање, "најмање 20 пута", представницима Владе Србије, рекао је Сретеновић.

Сврха оснивања Државне ревизорске институције је да се контролише како се троши новац пореских обвезника, објаснио је Сретеновић и додао да грађани имају право да знају куда одлази њихов новац, који издвајају од пореза у буџет и напоменуо да је та институција надлежна за ревизију око 9.500 правних лица и институција у Србији.

Сретеновић је најавио да ће почетком октобра бити објављен конкурс за врховне ревизоре и они ће, ако се обезбеде договарајуће просторије за рад ДРИ, одмах почети да раде ревизије буџета за 2007. и 2008. годину.

Савет Државне ревизорске институције има пет чланова, али је недавно оставку дала Љиљана Шапоња-Дмитровић..

Конференцији за новинаре у Скупштини Србије присуствовао је и амбасадор Норвешке у Београду Хакен Бланкенборг. Он је потврдио да Канцеларија генералног ревизора Норвешке има добру сарадњу са ДРИ,  као и да је та земља спремна да и даље помаже рад те, како је рекао, институције која има велики значај у стицању поверења грађана у државане институције, као и међународног поверења.

"Желимо да сарађујемо са институцијом која је потпуно, а не половично оспособљена да контролише јавне финансије у Србији",  нагласио је Бланкенборг.

Председник Рачунског суда Словеније Игор Шолтес је оценио да поптуно оспособљавање ДРИ за ревизију свих извештаја о трошењу новца пореских обвезника дуготрајан процес, за који је неопходно постојање политичке воље.

"Моћ државне ревизије није у изричању казнених мера, за шта она нема законска овлашћења, већ у ауторитету који власт треба да јој гарантује обезбеђивањем услова за ефикасан рад", истакао је Шолтес.

У Словенији Рачунски суд контролише финансије 3.500 учесника у јавним финансијама и запошљава 130 људи.