Конгрес не прихвата Бушов план

Амерички аналитичари наводе да је све указивало на то да је споразум између представника демократа и републиканаца у Конгресу о спорном финансијском пакету постигнут, након што су водећи чланови америчког Конгреса саопштили да су у начелу постигли споразум о плану.

Међутим споразум је пропао због страховања неких представника Републиканске странке због трошкова предлога и забринутости да ће тиме влада бити превише умешана у финансијски сектор. 

Конгресмени се плаше величине пакета и током преговора је од министра финансија Хенрија Полсона тражено да кеш за њега буде исплаћен у траншама.

У Конгресу брину због чињенице да је пакет толики да ће сваког становника САД коштати око 2.300 долара.

Неуспех Вашингтона да се договори о плану за посрнули банкарски систем за последицу је имао знатан пад цена акција на глобалном тржишту и слабљење долара, па су европске акције од јутрос у паду од око два процента док су јапанске изгубиле око проценат.

 Захтеви Конгреса

"Њујорк тајмс"  преноси захтеве америчких конгресмена који су затражили од Буша битне измене раније предложеног плана, које се своде се на то да се владин пакет подели на три дела.

Прва транша од 250 милијарди долара била би додељена одмах, а нешто касније још 100 милијарди.

Преосталих 350 милијарди долара би требало да се искористе тек у мају наредне године, када ће на власти бити нова америчка администрација.

Ради заштите домаћих пореских обвезника, влада би требало да пружи гаранције за откупљене акције свих домаћих компанија, заинтересованих да их продају.

Конгрес, такође, захтева од владе САД  оснивање два посматрачка савета који би контролисали примену договорених мера, једног састављеног од представника Конгреса, док би други био под контролом америчком Министарству финансија.

Представник демократа у Преставничком дому Бред Шерман је оценио да ће највећу корист од владиног пакета, ако буде усвојен, имати угрожене корпорације, чије су акције протеклих дана драстично опале на Вол стриту.

Председница Представничког дома у Конгресу САД Ненси Пелоси је, међутим, после консулација са Бушом изјавила да постоје разлике у ставу обе стране према финалном предлогу владиног плана, али је ставила до знања да ће се деловати брзо и уз сагланост обе стране, представника Демократске и Републиканске странке.

"Сви знају да морамо интервенисати. То ћемо и учинити и то двостраначки и брзо", прецизирала је Пелосијева.

Многи конгресмени из редова Бушових републиканца су, међутим, последњих дана учестало понављали да се противе владином пакету, јер је у супротности са основним принципима тржишне економије, а и због тога што ће пуно коштати америчке пореске обвезнике.

Улога Обаме и Мекејна

Није јасно да ли појачано ангажовање председничких кандидата и њихов састанак са Бушом доприноси договору или га отежава, пише "Тајм магазин". 

Представници обе партије су после састанка изнели међусобне оптужбе да мешају политику у кључни државни проблем.

"Тајм" сматра да је ово најгори могући тренутак за оба кандидата, да само 40 дана пред изборе, уводе у кампању практична решења у вези са кључним проблемом и могуће последице њихове примене.

Како се претпостављало, на обе стране се појавио страх да ће бити означени као главни кривци за доношење лошег владиног плана или у другом случају, за непроналажење алтернативног решења, па Обама и Мекејн све више одступају од крупних најава "заједничког преузимања одговорности за добробит нације".

Највећи банкарси крах у историји САД

Пропаст "Вашиннгтон мјучуал", највеће америчке штедне и кредитне банке, додатно је запалила ситуацију на америчком финансијском тржишту.

Влада је преузела ову банку и под хитним поступком је продала компанији "Џеј Пи Морган", како би спречила пражњење гаранцијских фондова који штите депозите веће од 100 хиљада долара.

Овог месеца је америчка влада морала да преузме хипотекарне компаније "Фани Ме" и "Фреди Мак" да би их спасила, као и да помогне водећој осигуравајућој кући "АИГ", док је четврта највећа банка у Америци "Лиман Брадерс" банкротирала.

Пет највећих приватних инвестиционих банака су затворене или су морале да промене бизнис модел.

Ипак, ово је први пут у току кризе, да је једна велика банка, углавном финансирана депозитима, пропала.