Дефицит већи за пет милијарди динара

Цветковић је члановима Америчке привредне коморе у Србији казао да се ребаланс овогодишњег буџета тренутно разматра и да ће га влада усвојити најкасније за 15 дана.

"Потрошња ће бити повећана за 15 милијарди динара, због повећања пензија за 10 одсто и инвестиција са Фијатом у Заставу и субвенција за пољопривреду", казао је он.

Премијер је навео да ће приходи буџета за 2008. годину бити за 10 милијарди динара већи зато што ће привредни раст бити око седам одсто, што је више од планираних шест процената, али и због инфлације.

Цветковић је инвеститорима поручио да се исти дефицит од око два одсто бруто домаћег производа (БДП) планира и за 2009. годину.

"Јавна потрошња ни ове ни следеће године неће премашити 44 одсто БДП-а", навео је и оценио да је то прихватљиво са становишта макроекономске стабилности.

Према усвојеном буџету за 2008. годину планирано је да дефицит буде 14,8 милијарди динара на основу прихода од 639,6 милијарди динара и расхода од 654,4 милијарде динара.

Цветковић је казао да је изградња инфраструктуре међу приоритетима српске владе и оценио да би изградња Коридора 10 требало да буде завршена најкасније за четири године и да ће Србија тада имати аутопутеве до границе са Македонијом, Бугарском и Мађарском.

Интензивнији радови би требало да почну у марту или априлу следеће године, рекао је он и навео да је Србија разговарала са Европском банком за обнову и развој о финансирању радова, а да су за сарадњу расположене и Светска банка и Европска инвестициона банка.

Србија жели да унапреди железнички Коридор 10, што је план чија реализација ће изискивати 15 година, казао је Цветковић, напоменувши да је железница посебно битна за развој теретног
саобраћаја.

Од планираних великих инвестиција Цветковић је најавио и радове на Коридору 7 односно Дунаву и на изградњи гасовода кроз Србију у дужини од 600 километара и додао да су у току преговори о гасном аранжману са Русијом.

Инвеститори у Србији сада имају проблеме са добијањем дозвола, а поготово грађевинских које се чекају месецима, а некад и годинама,  рекао је Цветковић и најавио да ће планирана ревизија прописа односно "гиљотина прописа" омогућити да се ти проблеми елиминишу.

Премијер је казао да се за 2008. годину очекује привредни раст од седам одсто, што је један процентни поен више од планираног.

У првом кварталу привредни раст је износио 8,2 одсто, у другом је био нижи, али се поновно убрзање очекује у трећем тромесечју због пољопривреде, казао је српски премијер.

Цветковић је изјавио да још није одлучено да ли ће Србија склопити нови аранжман са Међународним монетарним фондом, али да је он "оптимиста у том погледу".

Лоши закони препрека за пословање

Лоши закони и гломазна администрација у Србији велика су препрека за пословање и развој земље, што је посебно изражено у области грађевинарства. На тај проблем указао је и Савет страних инвеститора јуче, на представљању Беле књиге, која садржи и предлоге за побољшање услова пословања.

Премијер Србије Мирко Цветковић каже да ће се анализирати 15 хиљада прописа, закона и подзаконских аката из те области и да се очекује да ће само једна трећина остати у непромењеном облику, а да ће остатак бити потпуно стављен ван снаге или допуњен.

Стране компаније у Србији запошљавају око 60.000 људи, и не траже посебне услове пословања већ јасније законе и једнаке услове за све. Тврде да је права уметност уговорити посао у Србији.

Улрих Воеркелиус из Немачке каже да је највећи проблем што локалне власти у Србији немају потпуну документацију.

"Не зна се увек прави власник земљишта а имовински односи се споро решавају. Ми желимо прво да купимо земљиште па онда да градимо. То код вас није могуће",

Мајк Харви из америчке агенције за међународни развој у Србији каже да закон о денационализацији мора бити донет што пре како би се имовина вратила правим власницима.

Инвеститорима се за сада нуди могућност закупа земљишта на 99 година, и то је искључиво у надлежности локалне самоуправе. У ресорном министарству најављују решења и промене закона о планирању и изградњи.

Стручна јавност сматра да би требало проверити и како су поједина предузећа и појединци добијали локације за градњу, а, у недостатку новца, исти стан продавали по неколико пута, па тако сада у Србији, према незваничним проценама, има око 20 хиљада преварених купаца.